Tu u ovom divnom gradu Varaždinu, moguće je na iksicu jesti na četiri mjesta u gradu. I tako danas ja otišao na jedno od tih mjesta poslije faksa, ručao, i kupio si sok sa ciljem da ga nosim u dom, da ga stavim u frižider, pa da imam… I dođem ja tako u sobu, krenem otvorit frižider, kad veli meni moj cimer: “Imaš jedan jogurt/puding/štaveć u frižideru.” Ja pogledam, ono stvarno, meni moj cimer ostavio neki puding (fini puding), sjetio se on mene :)
Jedino što mi je malo mutno što preko cijelog poklopca piše Dessert for you. Hm…a neka, bar sam pojeo puding :)

Bitna stvar je da poznajete (barem donekle) ukus vašeg cimera. Recimo, moj cimer zna da ja volim pudinge i jogurte i to sve, i zna da ako ih on ne pojede, ja ću. Tak sam mu pojeo već dva voćna jogurta. Jeboga on, donese ih u subotu ili nedjelju s ručka i drži u frižideru! Pa jel ti to za jest il za držat i gledat!? Ja frižider koristim da ohladim nešto i da nešto držim na hladnom, al koja je svrha držanja jogurta po par dana u frižideru?

Uglavnom, pojedoh mu te jogurte, i pojedoh danas puding. Zna cimer šta volim, sam si je kriv :)

A što se mene tiče, ja u biti ni ne znam šta on voli, mislim, čovjek jede burek s jabukom? Šta je to? Ja znam da postoji burek (pita s mesom), a ono što se kod nas prodaje kao burek sa sirom, to bi u Bosni bila pita sa sirom. U Bosni da naručite burek s jabukom, dobili bi burek i jabuku :)

Tak da ja ne znam šta on jede, al recimo znam da ne voli ajvar. Jebiga, kaže da ima neke traume iz djetinjstva od toga, pa ga ne voli. Ok, ne voli. Ne volim ni ja hladetinu. Ali recimo, znam da voli špek. Voli špek, al ga ne zna rezat. Majko moja, šta radi od njega :D
Morat ću ga naučit kak se reže špek.

Koja je poanta ovoga svega? Pa poanta je ta da saznate što više o vašem cimeru, jer ono, dok idete doma, i onda se cijela obitelj okupi oko vas, došo student kući, i onda vam na odlasku natrpaju čokolade, bonbona, keksa, mesa nekog suhog, pol ručka vam spakiraju u one plastične posude, i kila kruha i to je to. I onda dođete u sobu, i cimer vam je tamo. Voljeli ga ili ne, nije kulturno jesti, a ne ponuditi! Ne samo da nije kulturno, nego je po meni i nemoralno, ipak, radi se o hrani, a tu ne bi trebali biti sebični. I tako ja svog cimera uvijek ponudim svime šta donesem, od paštete do čokolade preko ribljih konzervi i sireva. I jede on :)

Ali, moram priznati, ni on nije drugačiji, kada dođe, uvijek donese kolača, par ribljih konzervi, keksa nekakvih, neke čokolade i to. I to je ok, jedino što on slabo jede, ko ptičica, pa na kraju ja jedem te kolače, još ja njega moram nutkat njegovim kolačima :)

E, ali, sad u biti dolazim do onoga o čemu sam tu gore pisao…smatram da cimerima ne bi smjelo biti bitno što je čije. Mislim, ne baš doslovno za svaku stvar, ali recimo, za stvari kao što su hrana, to bi trebalo bit zajedničko. Jedan vikend ću ja donest kolače, drugi vikend će on. I tak to ide, prirodni ciklus. No, problema uvijek može biti. Evo kojih i kakvih.

Prvo - cimer vam može biti govno koje će pojesti sve vaše, makar ima i svoje. Ali vam ne bude vratio, niti dao to svoje. To je živo govno i takom govnetu ne treba dati ništa. Ništa. Jer, gledajte, jedno je dok ja svom cimeru pojedem sve kolače, ali pod jedan; on ih ni ne jede previše; pod dva; ne pojedem ni ja sve (ostavim par komada da ih on pojede, ak ih ne pojede, onda ostanu da strunu); a pod tri; ja svoje kolače uvijek ponudim cimeru i on isto tako zna da smije to jest i dok me ima i dok me nema. To je jedna stvar, a drugo bi bilo da mu ja pojedem i ne dam svoje. I još da ga pošaljem u kurac kad mi prigovori… ali ima i takvih, vjerujte mi.

Drugi problem - vi s cimerom podijelite svoje kolače, al dok treba njegovo jest, e onda kurva ne da! Toliko je škrt da ode u WC i jede na silu, sam da vi ne jedete. Takve treba tuć. Mi smo u domu u srednjoj imali takvog jednog, točno je živio po pravilu “Prvo jedemo tvoje, a onda svako svoje.”
Al nije dugo trajao, mi smo si svaku nedjelju navečer kad bi se vratili od kuće složili takvu gozbu, i to pokraj njegovog kreveta, tak da gleda. I sam smo čekali da nas traži komadić kobasice. I dobio je. Al smo ga zato onda cijelu noć dalje maltretirali

Treći problem - imate ok odnos sa cimerom, jedete njegovu hranu, on vašu, i to funkcionira. I onda vi jednog dana vidite u trgovini neku poslasticu, ili nešto što dugo niste probali, a volite to. Recimo, neka to sad bude piva. Limenka pive. Kupite pivu, hladnu pivu, donesete ju u frižider, ostavite ju da se hladi…vi odlazite na faks, vani vrućina, predavanja dosadna, razmišljate o pivi, maštate o njoj, jedva čekate da profesor završi i trk! Vi trčite prema domu, sudarate se s ljudima, prelazite preko crvenog i preskačete auto koji je upravo krenuo, a šofer vam usput jebe sve sveto, vi trčite i dalje, idete po MRZLU pivu kad ono - kurac! Cimer vidio pivu u frižideru, hladna piva, pa popio.
Da drama bude veća - taman kad ste skužili da nema pive, cimer podrigne, onako, iz dubine duše
Tu valja imati dobru samokontrolu, u protivnom, mogli biste ubiti cimera.

O čemu se radi u zadnjem primjeru? O tome da, koliko god vi dozvoljavali cimeru da jede ono što vi kupite ili donesete od kuće, uvijek mora postojati neka granica, čisto zbog ovakvih slučajeva. Nije problem u pivi, kupit ću ja cimeru pivu ako hoće, nego je problem u tome što cijeli dan čekate na nju, i na kraju je on popije. Ni toga ne smije biti. To morate fino cimeru naglasiti, on mora znati da ako to pipne, da je vrlo vjerovatno da neće spavati idućih par dana, da neće moći učiti, da neće jesti ni piti, a kamoli živjeti normalno. Mora znati da ako vam popije pivu, da nema tu ono, kupit ću ti novu, ne, cimeru dragi, kupit ćeš mi six-pack novih. Čak štoviše, dva six-packa. I uposlit ćeš neku konobaricu da mi posluži te pive. A piva mora biti toliko hladna da se konobaricama ukrute bradavice dok ih nosi. Ovo zadnje sam pročitao iz jednog starog KLIK!a :)

Jednom kad se i taj odnos oko frižidera uspostavi, život će vam biti mnogo ljepši. Nećete više biti gladni navečer samo vi, jer ako ima hrane, jedete obojica, ako nema, jebiga, gladujete obojica. Najnormalnija stvar.

KRATKI EDIT: Cimer mi je danas otišao doma, ide na neke pretrage, ali nema beda, vraća se već sutra, valjda će bit kakvih kolača ili barem pašteta