Ovako, da odmah nešto najavim…stislo me na fakultetu. Ne, nije me stislo srat, nego kolokviji su stisnuli, mora se učit i radit, puno, pa se nema vremena za blog. Barem ne za pisanje. No, to neće dugo trajati, već u utorak navečer očekujte novi post! U petak i utorak imam kolokvij, preko vikenda moram isto nešto radit, pa mi sve stvarno naknap sa vremenom. Eto, u utorak navratite opet, pa se čitamo

A za taj kratki goodbye, pripremio sam par kratkih (ovoga puta ne toliko poučnih) pričica iz studentskog života. Ne želim ostaviti vjerne čitatelje bez studentskog štiva
U biti, ovo se moglo dogodit i može se dogodit bilo gdje, al eto, dogodilo se nama ovdje. Krenimo sa kronološki prvom pričom…

JOGURT

Ja volim spavati. Moj cimer voli piti jogurt. Ja volim plašiti svog cimera. On to ne voli. Al što se jednom prilikom zasro, to nije za vjerovat
Da bih vas uveo u ovu priču, moram prvo počet o tome kak mom cimeru smeta dok ja pijem vodu iz flaše. Ja pijem vodu iz flaše ko svaki normalan čovjek što pije vodu iz flaše, a on meni počne srat da nek ne pijem iz flaše, da nek pijem iz čaše, jer on, pazi sad, čuje neke čudne zvukove dok ja pijem iz flaše!? Kakve krvave zvukove sad? No, ajde…uglavnom, smeta mu to, alergičan je na flašu ko vrag na tamjan.

I sad, pijucka on tako svoj jogurt, i sve pet…ja spavam ko beba. Ali kako to biva, svaka beba se kad-tad probudi, pa sam se probudio i ja. Inače, kreveti u sobi su nam na kat, moj je gornji, iz čega se da zaključiti da mi je cimer peder, jer je dolje, a poznata uzrečica kaže da nije peder koji gura, već onaj koji dura
I tako, on pije jogurt, ja se budim i vidim ga kako pije jogurt. Pije ga točno iznad tastature (tipkovnice, za čistunce). Odmah sam se sjetio Divnog, kak je pričao da mu se čips rasipao po tipkovnici laptopa, pa mi je u glavu došla ideja! Zašto se i mom cimeru ne bi nešto po tipkovnici rasipalo, ili u konkretnom slučaju, prolilo?

Bogu hvala, pa sam ostao ležati mirno u krevetu, tako da ovaj nije ni skužio da sam se probudio. Čekao sam pravi trenutak da prinese flašu jogurta ustima, naravno, točno iznad tipkovnice, da ga zbrecam. Malo sam čekao, popio je dva ili tri gutljaja, pa odložio flašu. Ali onda kad ju je idući put prinosio ustima, dok mu je bila onako, točno iznad cijele tipkovnice, milimetar daleko od ustiju, ja skočim i izderem se: MILANE!**
On se preplaši, ruka mu trzne, jogurt prolije po tipkovnici, po trenirci, ali najbolje od svega je bilo kad se okrenuo prema meni, ubilački pogled, htio me ubit! Ali, unatoč tome, ja sam htio puknut od smijeha! Cijela desna strana lica mu je bila prekrivena debelim slojem voćnog jogurta od jagode! Ahaha, kako sam ga splašio! Totalno je cijeli bio u jogurtu, zasran, musav, ali ljut ko cucak!
Digno se, umio, i dođe se derat na mene, a ono još jogurta na bradi! A ja u smijeh! A on još bjesniji! Jao što sam se taj dan dobro nasmijao… Što je najbolje, morao je cijeloj tastaturi počupat tipke, i svkau čistit wc-papirom. Dva sata je jadan potrošio na to…

E, sad, u početku sam spominjao kako on mrzi dok ja pijem iz flaše…e, pa ova situacija mi je baš dobro došla da ga ušutkam i oko toga…
Naime, velim ja njemu, zašto nisi pio iz čaše, uvijek mi sere da ja pijem iz čaše, a sad on pije iz flaše. On meni pametno odgovori: Zato jer čaša ima još veći otvor i još više bi se zalio. A ja njemu fino poklopim: E, zato ja ne pijem iz čaše
Sam je dalje ušutio, i nastavio čistiti :)

**Milan nije pravo ime mog cimera, ali da baš ne objavljujem imena, stavio sam ovo :)
Pozdrav svim Milanima!

KAKO SMO SE ZARAKIJALI I ZASPALI

Dogovorili se ja, frendica i cimer jednu subotu otić van. Idemo se malo napit. I dogovorišmo se mi, kao, idemo se naći pred faksom u 22.30h. I nađosmo se mi u 22.30h pred faksom, i kuda ćemo, ajmo u kafić A. Neću imenovat kafiće, jer nam nisu davali popust, u jednom kafiću nam ni račun nisu donesli, a dobro znaju zakon da ako se ne dobije račun, da onda kuća časti. Ali se konobarica pravila blesava kad sam joj to reko.
Uglavnom, dođosmo mi u kafić A, i ja naručim koktel Sex on the beach. Nije baš neki…nadao sam se nečem boljem za prvi put… Ne, nisam mislio da mi je sex prvi put, nego mi je prvi put da u životu pijem koktele.
Popili mi to, ajmo dalje, u kafić B. Dođosmo u kafić B, ajmo neki shooter sad uzet. Uzeo sam…e jebiga, ne sjećam se, neki mali, al ništ koristi. Eksirali, platili, krenuli dalje. Nismo ni cigaretu uspjeli zapalit.
Sad smo krenuli u jedan malo udaljeniji kafić, kafić C. Došli tamo, meni dosta koktela. Ajde sad, ja sebi naručio velki Pan i votku. Strusio votku, popio pan, frendica popila bambus svoj i cimer popio svoj bu-bu. E, da, prije nego što smo došli u kafić C, otisli smo kod jednih frendova na stan, ono, da ih kulturno pozdravimo, a ono kita, neće nam ni vrata otvorit…a nema veze :)Nakon kafića C, vratili smo se u kafić B gdje sam prvi puta u životu probao fenomenalnu stvar! B-52! Koja ludnica od koktela! Vrijedi svih 18 kuna! Toliko me udario i oduševio da sam našao i recept za njega!
Kako napraviti svoj B-52Nakon toga, otišli smo na benzinsku u nadi da ćemo kupit nekog vina. Jeftinog vina nije bilo, pa smo kupili onih malih štokova. I kud ćemo s tim, ajmo kod frendice na stan. Došli na stan, popio ja to (oni nisu pili, napila me gamad) i velim ja cimeru: Idem ja dremnut 10 minuta, pa ćemo mi u dom. Aha. Budi mene cimer, ljulja me, al bezuspješno, ko da budi kladu. Navodno su me i šminkali dok sam spavo…al nema veze, nije se vidjelo ujutro :)Uglavnom, kako sam kasnije saznao, ja sam jelte zaspao, a cimer je krenuo u dom. Frendica mu je rekla da ako hoće, može i on tu prespavat, pa mu je složila dvije fotelje. I tako smo se mi napili, frendica spavala u svom krevetu, ja u svom, a cimer (cimer ko cimer, mora se brinut o meni ) se kvrčio i grčio na te dvije fotelje :)Ujutro kad smo se digli, odma mi cimer počeo lajat, da kakva sam ja pijandura, da kak sam se mogo tak napit, da kak smo ostali ko kreteni tu spavat…al najviše ga je živciralo to što je spavo u fotelji :)

A jebiga, zato cimeri i služe, ne :)

Eto, ljudi, do utorka - pauza. Bok i budite pozdravljeni!