Da, bilo je i vrijeme. Uprava doma je najavila da će od danas krenut opet u kontrolu čistoće i urednosti sobe, a kako bi imamo već jedan minus, ne bi nam se smio dogodit i drugi. Soba nam je bila užasno prljava, prašnjava da boli glava. Bogu hvala, pa ni jedan od nas trojce nije astmatičar niti alergičan na prašinu.

A kupatilo…kupatilo je zasebna priča. Kupatilo nam je do sada izgledalo ovako:

  • podovi su bili…ne prljavi, nego blatno prvljavi. Dlakavi. Ko tepih :)
  • ogledalo - čovjek bi reko da smo radili ko zna kakve grozote i onda ciljali u ogledalo. A u biti je bilo flekavo od sapuna, vode, pjene za brijanje i ostalih kemikalija koje nam se nalaze na polici s desne nam strane
  • tuš kabina je ajd bila čista. Normalno, kad stalno voda tam curi.
  • Wc školjka. My favourite - sramota! Oko nje dlakavo. Na njoj - dlakavo. Iznutra je bila žuta. Doslovce žuta! Ne samo da me više bilo strah na nju sjest (možda će me nešt ugrist), nego i što je sramota bila neki dan, dođe frend, ide vidjet kak imamo veliko kupatilo, a ono školjka onakva…užaš.

I tako, kupatilo nam se prljalo sve više, iz dana u dan, a nitko ništa ne poduzima. Ja sam od nas trojice prvi oprao kupatilo (još prošle godine, al neka :) ), i sad je bio red na jednom od ove dvojice. Naravno, ja sam skočio mom Milanu za vrat :)

Pa peri, pa čisti, pa ako treba - i liži, al kupatilo mora bit čisto. Tako da mi je ova obavijest da će bit kontrola taman fino sjela, nisam ga morao više gnjavit, nego se on danas (konačno) primio posla. Kako je to izgledalo…

Kao i svaki drugi dan, sjedimo mi za našim kompjuterima i trošimo Internet. Kadli odjednom, čudnoga li čuda, ustaje Milan od svog kompjutera, i zaputi se pravac u kupatilo. Mislim si, nije ni zube opro, pa ide sad…kadli ono - Milan nosi kantu za smeće iz kupatila van! Iznese još tako par stvari i pita čarobno pitanje: “Jel imamo rukavice?”

Ja ga pogledam - nemamo, kažem, misleći kako će ostaviti sve i otići nazad za kompjuter. Ali ne! Moj cimer se uhvatio u koštac sa svom tom prljavštinom i golim rukama se borio protiv raznih bakterija i čuda koji su se nakotili tamo! Čak je uzeo spužvu i namočio ju domestosom!

Da samo spužvu - onu gubavu, zapišanu i zasranu (da prostite na izrazu) wc dasku je istim tim golim rukama uzeo i stavio u tuš kabinu na pranje!
Bilo je čudesno to gledati, divio sam mu se, ali glad je napravila svoje - morao sam u trgovinu. I prije nego što sam krenuo, pitao sam ga jel hoće da mu kupim rukavice. Valjajući se po podu, boreći se sa milijardama bakterija, ali još sa puno snage u sebi, okrenuo mi se, pogledao me kao da me zadnji put vidi, i tiho je rekao - da. Tada se odnekud stvorio novi roj bakterija koje su ga zasipale, i više ga nisam ni vidio ni čuo. Okrenuo sam se i otišao.

Vraćajući se iz trgovine, glavom su mi prolazile svakave misli. Možda su ga bakterije proždrle. Možda ga nema više :|
Lagano sam uhvatio kvaku na vratima sobe, otvorio ih i - evo cimera :) Živ i zdrav!

- Pa gdje si mi, pa mislio sam da te nema - rekoh mu.
- Ma tu sam, dobro sam, bilo je gusto, ali nekako sam im se odupirao. Jedino je bilo gadno kada se ona pljesnivoća od onih kolača od studenog što su bili tamo u ćošku okomila na mene, bacili su me na pod, počeli plaziti po meni, ali srećom, imao sam tuš u ruci i sve sam ih mlazom vode sprao s mene…kaže on
- Glavno da si ti meni živ i zdrav - rekoh i dadoh mu rukavice. Bolje ikad nego nikad, imat će za drugi put >:-]

Ušao sam u kupatilo, da vidim kako izgleda bojište poslije bitke. I mogu vam reći - nevjerovatno čisto :)
Ali - na wc školjki je bilo još žutoga :) Kad sam to spomenuo cimeru, blago mi je odgovorio da to nije mogao sastrugati (!!! - moralo se strugati, toliko je bilo prljavo!), a da nema one žičane četke. Moram priznati, malo mi je falilo da mu velim da nek liže, al nisam to htio, bilo bi bezobrazno :o)

No, onda je u priču uskočio superman - treći cimer - novi lik! Nazvat ćemo ga…hm…Stevo. To je dobro ime.
Uđe tako Stevo u kupatilo i vidi žutoću. Kaže - pa to se domestosom može izribat. I hrabro, bez rukavica, uzme Stevo spužvu i domestos i sastruže žuto sa školjke. WC školjka nam je sada ko suza čista! Ogledalo također!

A zahvaljujući Stevi, o kojem će generacije pričat i koji će se zasigurno pojavljivati u sljedećim epizodama Čistoće Studentskih Soba, imamo i čistu sobu. Stevo je sve usisao sa usisavačem i sad smo bez prašine, bez dlaka i ostataka čipsa, muffina, kikirikija i ostalog svega što padne na pod, a lijeno nam se spustit i to podić…bravo Stevo!