I, blackshtef

Pred kojih 7 ili 8 godina (ako ne i više) doma smo imali jedan bežični telefon. Bio je bijele boje, FIAST (ili FIRST) marka, neka austrijska. Imao je u sebi veliki digitalni sat, s crvenim LEDicama, imao je jednu fiksnu slušalicu i jednu bežičnu. Sjećam se da samo na tu fiksnu razgovarali kad bi nestalo struje (telefonska mreža naime, dok nema struje, još uvijek opskrbljava telefone dovoljnom energijom za zvanje).

Ta bežična je bila isto bijele boje, sa crnom antenom. Nije imao nikakvog ekrana, samo tipke, jednu zelenu LEDicu i jedan mali prekidač koji je slušalicu postavljao u ON, OFF ili Stand-by stanje.

OFF – naravno, gasi slušalicu. Stand-by – slušalica čeka poziv, jel…e, a kad bi poziv došao i slušalica zazvonila, da bi se javio, trebalo je prekidač staviti na ON :)
Isto tako, da bi se linija prekinula, trebalo ga je vratiti na Stand-by ili na OFF.

Bila je to mrcina od slšalice, velika, teška. Nije sad ono, cigla, al velika je bila :)

I dugo je trajao taj telefon, stvarno dugo. I sad, sad ja imam rupu u glavi, ne sjećam se šta je s njim bilo, jel ga je grom spalio, jel smo ga ja i sestra možda sjebali, jel se samo pokvario ili nešto treće. Odnosno, četvrto.
Uglavnom, tog telefona više nema. Tata je nabavio neki od Gorenja ako se ne varam, ili Iskra, uglavnom, naša marka neka :)
Taj ima samo tipke i slušalicu s kablom. Ništ drugo. I crni je.

I s tim telefonom živimo već neko vrijeme. No, u zadnje vrijeme su se moji doma bacili malo u trošak i malo renoviraju po stanu. Brat je dobio novi namještaj u sobu, mama i tata također, kreči se, lijepe se pločice (ili se postavlja linoleum, nemam pojma :\ ), kuhinja, škrinja, frižider…
A telefon stoji stari…

I tako, jednog dana (tam negdje oko Božića još) je sestri i meni palo na pamet da starcima kupimo bežični telefon :)
Kako za Božić nismo baš bili pri parama, odlučili smo ostavit tu ideju do Uskrsa. I evo, Uskrs lagano dolazi, a mi kupujemo telefon, točnije – kupili smo ga.

Nakon šetanja po Varaždinu, i gledanja svih mogućih modela, izbor je pao na Siemense ili Panasonice. Kako su mi Panasonici većinom bili ili ružni ili lijepi, ali preskupi, izbor je pao isključivo na neki Siemensov model. Nakon sat-dva potrošenog na internetu, izbor je pao – Siemens A165 (kupljen u HG Spotu, 379,00kn).

I tako sam, negdje u ponedjeljak ako se ne varam, otišao u HG Spot i raspitao se o tom telefonu. Vele oni da ga nemaju tu, al ima ga u Zagrebu i da se može naručit. Okej kažem.
Danas radim nešt na kompjuteru (srijeda) i zvoni mi mobitel, stigo telefonček. Odlično!

Ja u banku, digo pare što su dali brat i sestra staroj da mi ih pošalje (eto, majka nosi pare, a ništa ne sluti :) ) i po telefon. Platio, uzeo, doviđenja.

I sad sam evo u sobi, spojio ga na struju, nek se puni. Već sam postavio i melodiju zvona baze, zvona slušalice, imenik napunio, proanalizirao sam ga :)

Ovak izgleda dok se friško izvadi iz kutije (klik na sliku za full view, otvara se u novom prozoru):

Ovako izgleda dok sjedi u bazi:

A ovak izlgeda uključen, spojen na struju, podešen i spreman za iznenađenje :)

Eto. O načinu kako ćemo ga dati starcima ću pisati dok to prođe, uglavnom ga planiramo postavit na mjesto starog telefona dok je ručak ili nekak tak, pa nazvat, al otom više dok bude :)

Inače, telefon je čisto ok, ima digitalnu telefonsku tajnicu, ak se ne varam, 12 minuta memorije ima. I ima za podesit ograničenje po poruci, koliko može vremenski trajat. Fora mi je što recimo, ležiš na kauču, imaš slušalicu i hoćeš preslušat poruke. Stisneš “1″ i evo ti tajnice u slušalici. I opcije šta ima, ma svega ima :)
Jebiga, mi sa starim telefonima se ovome čudimo, to je nešt novo sad :)

Iako, na poslu imam Ciscov IP telefon, tak da ono, ovaj mi ne bi trebao možda biti tako kul i nov, al eto, je :)

Kategorija: Little ol' me