omg depresije
Sve je depresivno. Gad demit.
Pao sam arhitekture, sad idem na komisiju. Gdje očekujem pad, što znači pad godine. Demit.
Pao sam i još jedan ispit, ali ne toliko bitan. Njega ću položit na drugom roku. Cimer je isto završio na komisiji iz jednog uvjeta. Cura ima još veće sranje na faksu. Pada kiša. Pada u Varaždinu, pada u Zagrebu, pada kod mene doma…sve je tako tmurno, dosadno i depresivno.
Danas idem doma, po stvari, pa se vraćam u dom za par dana. Konačno s kompjuterom. I vozit ću se u omiljenoj mi škodi :)
Pa da kažem par stvari o škodi, a i o tome šta radim dok ne učim. Želim si malo sprat ove fakultetske misli…
Dakle, nova škoda je stigla u moj dom. Prije nje, vjerno nas je 7 godina vozila također Škoda Octavia, ali umjesto 105KS koliko ima ova, stara je imala 90KS. Razlika je (nisam vam ja neki stručnjak za aute, bacam ove izraze bezveze :P) vjerojatno u tome što ova ima famozni air-condition :)
Još jedna značajna stvar i tehnološki napredak za mene jest daljinsko zaključavanje. Sjećam se dok je stari kupio Fiata Tipa, taj je imao centralno i to je bilo ono, wow! Škoda je isto imala samo centralno, a ova ima daljinsko. I ključ je onak, na preklapanje. Vrlo fensi izlgeda dok ga izvadim iz džepa, klik na gumb za otključavanje, i onda klik na ovo u kutu, i ključ iskoči. A i s prednje strane izgleda fensi.
Ja se inače jako volim vozit autom, nisam neki tip za bicikle, šetnje i slično. Je to sve kul i zdravo, al nema meni ljepšeg nego kad mene nešto vozi :)
Dalje, novost u autu je i CD-player, koji, fkors, pušta i MP3ce. Tak da mogu slušat svatovske pjesme dok se vozim. I Johnnya Casha recimo. Kad smo već kod njega, i o njemu će biti redak ili dva u ovom postu.
Gas pedala je onak, elektronska valjda. Što isto nije loše. I imamo podizače prednjih stakala na dugmad, stisneš i otvori se. Jedino što smo svi malo skeptični prema tome, jer se u Tipu dogodilo da se usred najvećeg pljuska, tati na autocesti otvorio prozor i nije se dao zatvorit. Idući dan ga je stari vozio majstoru da ga zatvori, i od onda je bio zaljepljen silikonom. Više se nikad nije spustio ;)
Za ostatak slika evo link: http://flickr.com/photos/blackshtef/1136579296/
A što se Johhnya Casha tiče… saznao sam za njegovu odličnu glazbu sasvim slučajno. Frend mi nasnimao county glazbe, i među njima je bio i Cash. Počeo sam ga slušati i svidjelo mi se.
Nakon par dana, saznao sam da postoji i film Walk The Line, koji govori o Cashovu životu. Sasvim slučajno, taman kad sam zavšrio s filmom i dok sam zainteresirano tražio što više podataka o najvećoj country legendi, moja bolja polovica (tad još nije bila :) ) je započela chat sa mnom i pitala me šta radim. Kad je saznala da obožavam Casha, procvjetala je :)
Naime, ispalo je da je i ona njegov veliki fan! Tad smo pričali baš ono, puno o njemu, i tad sam dogovorio da ću od nje posuditi knjigu “The man called Cash” od Steve Turnera.
Zapravo, htio sam pročitati Cashove autobiografije, ali dok ne dođem u posjed tih knjiga, ova biografija će biti dovoljna.
Ono što je zanimljivo, jest da je knjiga na engleskom. Starci me doma pitaju “pa kak ja to razumijem” :)
Tako da, čekam da prođe ova agonija od faksa, pa da mogu pročitati više od par stranica na dan ove odlilčne knjige. Jer moram i vratit knjigu da mi se draga ne ljuti, a moram i pročitat jer sam obećao profesorici iz engleskog da ću poraditi na svom engleskom tako što ću pročitati Cashovu biografiju na tom jeziku.
Drago je profesorici što današnja mladež sluša dobru glazbu ;)
Kategorija: Fakultet, Little ol' me