A kupatilo…kupatilo je zasebna priča. Kupatilo nam je do sada izgledalo ovako:

• podovi su bili…ne prljavi, nego blatno prvljavi. Dlakavi. Ko tepih :)
• ogledalo - čovjek bi reko da smo radili ko zna kakve grozote i onda ciljali u ogledalo. A u biti je bilo flekavo od sapuna, vode, pjene za brijanje i ostalih kemikalija koje nam se nalaze na polici s desne nam strane
• tuš kabina je ajd bila čista. Normalno, kad stalno voda tam curi.
• Wc školjka. My favourite - sramota! Oko nje dlakavo. Na njoj - dlakavo. Iznutra je bila žuta. Doslovce žuta! Ne samo da me više bilo strah na nju sjest (možda će me nešt ugrist), nego i što je sramota bila neki dan, dođe frend, ide vidjet kak imamo veliko kupatilo, a ono školjka onakva…užaš.

I tako, kupatilo nam se prljalo sve više, iz dana u dan, a nitko ništa ne poduzima. Ja sam od nas trojice prvi oprao kupatilo (još prošle godine, al neka :) ), i sad je bio red na jednom od ove dvojice. Naravno, ja sam skočio mom Milanu za vrat :)

Pa peri, pa čisti, pa ako treba - i liži, al kupatilo mora bit čisto. Tako da mi je ova obavijest da će bit kontrola taman fino sjela, nisam ga morao više gnjavit, nego se on danas (konačno) primio posla. Kako je to izgledalo…

Kao i svaki drugi dan, sjedimo mi za našim kompjuterima i trošimo Internet. Kadli odjednom, čudnoga li čuda, ustaje Milan od svog kompjutera, i zaputi se pravac u kupatilo. Mislim si, nije ni zube opro, pa ide sad…kadli ono - Milan nosi kantu za smeće iz kupatila van! Iznese još tako par stvari i pita čarobno pitanje: “Jel imamo rukavice?”

Ja ga pogledam - nemamo, kažem, misleći kako će ostaviti sve i otići nazad za kompjuter. Ali ne! Moj cimer se uhvatio u koštac sa svom tom prljavštinom i golim rukama se borio protiv raznih bakterija i čuda koji su se nakotili tamo! Čak je uzeo spužvu i namočio ju domestosom!

Da samo spužvu - onu gubavu, zapišanu i zasranu (da prostite na izrazu) wc dasku je istim tim golim rukama uzeo i stavio u tuš kabinu na pranje!
Bilo je čudesno to gledati, divio sam mu se, ali glad je napravila svoje - morao sam u trgovinu. I prije nego što sam krenuo, pitao sam ga jel hoće da mu kupim rukavice. Valjajući se po podu, boreći se sa milijardama bakterija, ali još sa puno snage u sebi, okrenuo mi se, pogledao me kao da me zadnji put vidi, i tiho je rekao - da. Tada se odnekud stvorio novi roj bakterija koje su ga zasipale, i više ga nisam ni vidio ni čuo. Okrenuo sam se i otišao.

Vraćajući se iz trgovine, glavom su mi prolazile svakave misli. Možda su ga bakterije proždrle. Možda ga nema više :|
Lagano sam uhvatio kvaku na vratima sobe, otvorio ih i - evo cimera :) Živ i zdrav!

- Pa gdje si mi, pa mislio sam da te nema - rekoh mu.
- Ma tu sam, dobro sam, bilo je gusto, ali nekako sam im se odupirao. Jedino je bilo gadno kada se ona pljesnivoća od onih kolača od studenog što su bili tamo u ćošku okomila na mene, bacili su me na pod, počeli plaziti po meni, ali srećom, imao sam tuš u ruci i sve sam ih mlazom vode sprao s mene…kaže on
- Glavno da si ti meni živ i zdrav - rekoh i dadoh mu rukavice. Bolje ikad nego nikad, imat će za drugi put >:-]

Ušao sam u kupatilo, da vidim kako izgleda bojište poslije bitke. I mogu vam reći - nevjerovatno čisto :)
Ali - na wc školjki je bilo još žutoga :) Kad sam to spomenuo cimeru, blago mi je odgovorio da to nije mogao sastrugati (!!! - moralo se strugati, toliko je bilo prljavo!), a da nema one žičane četke. Moram priznati, malo mi je falilo da mu velim da nek liže, al nisam to htio, bilo bi bezobrazno :o)

No, onda je u priču uskočio superman - treći cimer - novi lik! Nazvat ćemo ga…hm…Stevo. To je dobro ime.
Uđe tako Stevo u kupatilo i vidi žutoću. Kaže - pa to se domestosom može izribat. I hrabro, bez rukavica, uzme Stevo spužvu i domestos i sastruže žuto sa školjke. WC školjka nam je sada ko suza čista! Ogledalo također!

A zahvaljujući Stevi, o kojem će generacije pričat i koji će se zasigurno pojavljivati u sljedećim epizodama Čistoće Studentskih Soba, imamo i čistu sobu. Stevo je sve usisao sa usisavačem i sad smo bez prašine, bez dlaka i ostataka čipsa, muffina, kikirikija i ostalog svega što padne na pod, a lijeno nam se spustit i to podić…bravo Stevo!

Pozdrav!

Kod cimera je slična situacija, samo što on ima i pismeni u jednom kolegiju gdje ja imam usmeni. Al bude on to riješio. Valjda. Ako ne bude (nadam se da čita ovo), onda će bit problema. Jer ću onda dobit novog cimera. A taman sam se odlučio da se priviknem na ovoga :)
Naravno, uvjet je i da ja dam matematiku…

Iako, to upoznavanje novih ljudi uopće nije loše. Čak štoviše, nema većeg gušta nego kad si negdje bilogdje, i odjednom - vidiš poznato lice. Tak sam ja bio na nekom sajmu tu kod nas, i onak, štandovi bili neki, i ja prolazim, gledam šta ima, kad ono - moji bivši cimeri iz Bjelovarskog doma :D
A jebem ti :)

Ili još bolje - neki meni dragi ljudi iz osnovne s kojima se slabo čujem. Dođem jednu subotu van, sretnem par cura (bok Martina, Ana, Petra i ostali :) ), a one odma “cimeru, blogeru, pa gdje si” :D
Baš mi bilo drago!

Al dobro, idemo dalje…

E, sad, budući da mi cimera nema i ne znam šta se događa s njim (čujem da živi u podrumu, ne izlazi iz kuće, ne daju mu ni jest ni pit, samo uči, ali se nedavno napio u parku…), a ni ovo nije moj privatni blog, pisat ću malo o tome kako smo se iselili iz doma.
Mislim, vrijeme je da već nešto napišem, čisto reda radi, dok ne pređemo na novi sustav i dok ne riješimo ispite. Pa krenimo…

Dakle, cimer ide doma, veli on, u utorak, 11. srpnja. Spakirao stvari, i čeka on starog da dođe autom po njega. E, a budući da cimer ode doma i da ja ostajem sam u sobi, dogovorio ja s frendicom da dođe kod mene. I došla ona. Upoznala se s cimerom, sve ok, kad evo ti i cimerovog starog. Ajd, pomognem ja njemu nosit stvari dolje.

Jebote, a stvari ima…pa nemoš vjerovat kad su sve te stvari došle uopće u dom. Najzanimljiviji dio bio je sa plastičnim flašama. Ja i cimer imali tih flaša za dvije velike vreće za smeće, al lijeni ko inače, nismo ih nosili pretvorit u novac. A šteta bacit, ima sigurno 50 kn u svakoj vreći.
I odluči on to povest doma. Jedva su stale u auto :)

I tu uglavnom priča završava s mojim cimerom, a počinje s frendicom.

Dakle, došla frendica, i sad šta ćemo, vodim ja nju na kavu, sladoled i te fore. Malo smo obišli grad i svako malo svraćali na faks vidit rezultate jednog ispita. I tako, mi uđemo po ko zna koji put na faks, i evo rezultata, prođoh pismeni, usmeni je u srijedu! Jebemti, sad ne mogu ni učit, iako, nije bilo ni potrebe, ali ono, čisto da sam sebi lažem da sam učio :)

Veli ona - jel idemo u Konzum kupit nešto za pit?
A meni samo smješak na licu - ajd :) Ono, nije da me treba nagovarat kad se ide pit.
Ošli smo u Konzum i kupili 2 litre crnog, litru bijelog, imali smo u frižideru kod mene dvije litre kole i kupili smo litru mineralne.
Još smo putem uzeli tri pizze za van (bogu fala na xici).

Da zastanem malo, vidite, tad sam shvatio šta mi fali kod mog cimera. Cimeru, pazi, ako ovo čitaš, onda znaj da ćemo na jesen kad položimo napravit istu stvar, makar i u ovoj maloj sobi…
Naime, nas dva se nikad nismo napili, feštali, ili da smo napravili neku feštu. Ok, imamo sobu gdje jedva nas dva stanemo, ali to nam ne bi trebao bit razlog da se malo “opustimo” :)
Iduće godine ima da bude fešta za svaku “rundu” kolokvija, i to prava fešta, da se pije i da se bljuje :)

A ne ovako, jebote, prosjedit dan za kompjuterom ili ga prespavati. Treba živjet dok možemo. Bogu fala, imamo uvjete za to, a i ja sam se sad uvjerio da se može napravit fina fešta sa ekipom (par ljudi) čak i u našoj sobici. Jest da smo tu noć bili samo ja i ta frendica, ali da je bilo još dvoje-troje ljudi, bilo bi taman.

Tak da znaš :P
Ak nećeš ti feštat, zatvorit ću te u ormar ili ćeš spavat u čajnoj. Ili na stanu kod frendice gdje smo već jednom spavali :)
A ona će tak i tak (valjda?) doć na našu feštu :)

Da nastavim sad s onom feštom…dakle, došli smo u dom, ja zaključao vrata tak da nam nitko ne smeta, upalio winamp, pojačao zvučnike, i opleti. Prva flaša se otvorila, pojeli smo i pizzu. Počeli smo lagano pit, stavili smo si cimerov ormarić između da nam bude kao stol. Naravno, kad smo se već napili, počelo se izljevat prilikom točenja i to, al nema veze :)

Uglavnom, napili smo se, ispričali se o svemu i svačemu, a bogu hvala, imali smo i o čemu pričat. Al otom-potom.
Imam i na mobitelu video-snimke i fotografije toga, al nemam Bluetooth, pa za sad ništa od toga. Bit će kad bude novi sustav.

I tako, noć je odmicala, ne znam do kad smo bili budni, jer sam izgubio pojam o vremenu, jedino što sam znao je da se u 10 ujutro moram dignut jer je trebalo još obavit par stvari po gradu, i u 14h odvest ju na vlak.
I tako mi pijemo, pjevamo, nas dvoje, i baš nam bilo dobro. Točno mi je nakon tih ispita i svega ostaloga trebalo tako nešto, nešto za ispuštanje ventila, da se “skockam”. I trebao mi je neko od “stare” ekipe, iz Bjelovara, iz tog života. I baš je tako bilo, pričali smo samo o tome, o totalno drugom svijetu. Iako neki ne vjeruju u to ;)

I pijemo mi, pijemo, kad odjednom, meni se zabljuje. Ništa, u komociji svoje sobe i svoje WC školjke, ja se fino ispovraćam, pustim vodu, umijem se, malo promućkam usta i ajmo dalje :)
Jedno pol sata poslije, ja opet - bljuv. Ista procedura.

E, onda kad smo sve popili, i kad ništa više nismo imali, odlučili smo leć spavat. Frendica legla u cimerov krevet, a ja otišo na WC olakšat se. I dok sam se olakšao, legao i ja u svoj kinderbet…

Ujutro me budi ona - 10 sati je, kaže. Ajd dignem se ja, sve mi nekako muka…popijem lupocet, obučem se i krenemo mi u grad na kavu nekud. Nismo došli ni do čajne kuhinje, kad mene nešto stisne u želucu. Ja trk nazad u sobu, nad WC školjku i počnem bljuvat nešt zeleno i hladno :)

Uglavnom, poslije toga mi je bilo puno bolje. Ošli smo onda obavit još par stvari po gradu, i otpratio sam ju na vlak onda. Još je ostao usmeni ispit. Bio sam preumoran da bi išao čitat nešto, pa sam navio alarm na mobitelu i legao spavat.

Zvoni alarm, ja se dignem, obučem i odem na faks. Bez knjige, bez skripte, bez ičega. Uđem, dobijem ocjenu u indeks, odem. Zovem starce nek dolaze po mene, dost mi, hoću kuć.
Došli starci, i tek sam onda počeo spremat stvari, ipak mama zna najbolje složit majcu i najviše stvari natrpat u torbu :)

Počeli mi trpat u auto, bogu hvala, ima velik gepek, al koliko ga već imamo, ovo je prvi pit da smo ga napunili. Još smo i one moje flaše vozili doma. Dobro da sestra nije išla s mojima, jer ne bi imala gdje sjest :)

I to je to uglavnom. Tako je prošla naša godina. U biti, još nije, vidjet ćemo na jesen kako će se završit.
Uglavnom, nakon ovog iskustva, cimeru dragi, moramo i mi to napravit, pozvat par ljudi još i feštat. Kod nas u sobi. Lako se kasnije preselimo kod nekog :)

Do idućeg posta, uživajte!

Jel si mi ti popio sok?!

Svako malo doći će ono doba kada se treba učiti. Te dane ćete prepoznati po tome što ćete provoditi sate pred kompjuterom, indeksom ili pak notesom u koji ćete gledati i razmišljati o svim onim ispitima koje trebate položiti. Nakon nekog vremena tako provedenog možda ćete se trgnuti i shvatiti da su prošla dva sata na planiranje učenja i to baš u ono vrijeme kada se najbolje uči. Otišlo je k vragu vrijeme između ručka i večere te je bolje sada otići na večeru.
Dok se vratite, naravno, nećete ni pomišljati na učenje jer prije svega tko je vidio s punim želudcem učiti.
I tako dok se polako premišljate i govorite samom sebi da ćete početi učiti za 10 minuta, 20 minuta, na prvi puni sat, za još malo, dok vam cimer ode na wc i sl.,i tako čim trepnete biti će oko 1 u noći i vaš će se cimer zakleti svim svojim predcima da će on još noćas učiti.

Čim pogleda film, naravno. I tako morate i vi gledati film jer, ono, svojim komentiranjem mu morate ipak malo pokvariti film kako bi ga grizla savjest. (bezuspješno). I tada odjednom nestane struje u domu. I što ćete nego ići spavat. Do podneva slijedeći dan.

Pouka ovog je jednostavna: dok gledajte film morate imati i sok koji ćete piti dok ga gledate. I probajte mu pokvariti doživljaj filma kako bi i vi uživali u filmu dok ga on gleda.

I tako, siđem ja jučer dolje, i “kontam“…imam ventilator, i imam kakti neki ormarić koji mi služi kao pomoć pri penjanju na krevet i silaženju s istog. Kontam dalje, ventilator je visok, i taj stolić je visok (donekle), ali je bome i moj krevet u visinama.

Uzmem ja onda ventilator, stavim ga na taj ormarić, i gle čuda - taman glava ventilatora doseže malo iznad mog madraca, tak da me fino može hladit. Još sam ju malo onak nakrenuo, tak da mi što više zraka mlati gore.

Sve je to bilo super, osim dvije stvari: prvo, hladilo mi je samo noge, jer je ventilator bio postavljen tako da ako bi se okretao, ne bi hladio po meni, nego više prema cimerovom krevetu.
Drugi problem je predstavljao prekratki kabel za struju. No, ja sam uzeo svoj produžni, malo potegao i postavio ga na kućište, tak da je kabal od ventilatora bio naknap sa ovim. Uglavnom, spojio sam ja to, ali je težina produžnog prevagnula, i stalno padala, što je moglo za sobom dovesti do pada ventilatora, što ne bi bilo dobro.

Ako vas je, poštovani čitatelji, prethodni odlomak teksta malo zbunio ili vam teže sjeo, ne brinite, ono što morate znati jest da je kabal bio prekratak i da je postojala mogućnost da ventilator padne. Na mog cimera. A to ne želim. Ja to ne želim. Ili možda…hm…ma ne, ipak ne želim

I sad, tu nastupa moj cimer, Cimer Hrabri, Cimer Dobri, Cimer Drogeraš i sl…
Nije se jadnome dječačiću dalo stalno pazit na kabl, podizat, pazit da mu ventilator ne padne na glavu i slično, pa se on spametio, ustao sa stolca (da, da, ustao!!! maknuo se od kompjutera…btw. opet je počeo igrat Final Fantasy VIII, jučer ga je igrao 6 sati u komadu…koja biljka ) i pomakne on taj moj ormarić, skupa sa ventilatorom na njemu, negdje na sredinu sobe. Tako ga je fino složio da je ventilator bio na sredini mog kreveta, a i kabel je bio dovoljno dug odjednom.

I sad, pitaš se ti, poštovani čitatelju, zašto je moj cimer toliko pametan? Pa evo, kako je on složio ventilator, tako sam ja uključio ono da se ventilator vrti. Da ide lijevo-desno. I vidi čuda!
Ventilator se okreće lijevo-desno u točno onoliko velikom kutu koliko mu treba da mene ohladi, od glave do pete, doslovno!

Ležim na krevetu, a osjećam se ko da sam na plaži! Vjetar ugodni ide od glave, na leđa, noge, tabane, pa onda nazad!

Od danas to prakticiram redovito, još da mi je laptop, ne bi se uopće morao dizat iz kreveta, a ovako, zbog kompjutera, još uvijek moram.

E, još jedna stvar…
Jučer prije spavanja smo se ja i cimer dogovorili da danas nema kompjutera. On je pokupio moje i njegove kablove od napajanja za kompjuter, dao sam mu i onaj za napajanje monitora i UPSa, da ne bi slučajno došao u napast. Trebamo danas učit ko ludi, sutra je pismeni ispit, pa smo tako kablove fino stavili u fijoku i pod ključ. Eto.
Ovo sad pišem sa kompjutera u učionici, al to je samo sad, dok ne krenem s učenjem. Inače, kablove dobivam tek u utorak navečer (poslije usmenog), tak da me neće bit dva dana online

Eto! Vidimo se za koji dan!

Nismo se ni nadali da ćemo dobit tog trećeg cimera, al bilo je toliko vruće da nije bilo za vjerovat…još smo mi sebi stavili alu-folije preko prozora, al onda dok je stalno zatvoreno, nema zraka u sobi, smrdi, ustajali zrak…fuj.
I ovaj tjedan cimer otišo doma, a ja ležim u sobi…vruće je…ako otvorim prozor, bit će još gore…nema zraka, ne mogu propuh napravit, ništ…
I sine meni ideja! Ventilator! I tako, odem ja s frendicom u trgovinu, uzmem ventilator i u dom da ga složim. Složio ga i sad radi ko lud, stalno se vrti! Super stvar nema šta.

Tako da sada vidite da u biti ja nisam tako loš cimer kako se činim preko ovog bloga, jer, malo koji cimer (uključujući mog) bi tako kupio ventilator svom cimeru da mu ne bude vruće, hehe

To je bilo to što se ventilatora tiče…od ostalih stvari, moram napomenuti da ja i cimer jako destimulativno djelujemo jedan na drugoga. Pogotovo što se učenja tiče, nikak da krenemo.

Učili smo tak za ispit iz statistike.
To je izgledalo otprilike ovako: Dan nam počne u podne. Dignemo se, mamurni obojica, sjedamo svaki za svoj kompjuter, i onda brzinski pregled po forumima i blogovima, pa na ručak.
Na ručku se zadržimo cca. sat vremena. Vratimo se u dom, pa odma za kompjuter, onako, dovršit svoju dnevnu internet dozu. U mom slučaju, moja internet “sesija”, znači, ono, početna, full, traje 2 do 2 i pol sata. Kod cimera isto tako. Ovisni smo o internetu toliko da ne znamo više ni kako zvučimo, jer najviše komuniciramo prek ICQa. Žalosno, a?

Nakon velikog broja prenesenih megabajtova, mogli bi pogledat neki film. Hopa, ajmo rovarit po mreži, da vidimo šta nismo gledali. A ako smo baš lijeni (nedjelja), onda pošaljemo broadcast poruku svim userima na mreži da nam vele koji je film dobar

Pogledašmo film, i nakon filma, pogled nam pada na sat. MILANE JEBOTE; PA VEĆ JE ŠEST POPODNE! PA KAD ĆEMO UČIT!? A Milan odgovara: Budemo!
A ja vjerujem Milanu, mom cimeru, pa ono, budemo, ak on kaže da budemo, onda valjda budemo

Uglavnom, dan nam tako prođe da ne znamo ni sami kako. Ali da bi učili malo - ne. I tako je došao vikend pred ispit, moramo učit, al da…stignemo mi
Dođe nedjelja, e sada bi već bilo krajnje vrijeme. Ja ugasio kompjuter, sjeo vježbat zadatke iz statistike, a cimer lego na krevet učit teoriju.
Odma prvi zadatak nisam znao rješit, pa sam odustao. Na minutu. Cimer isto tako otprilike.
I tako prođe i nedjelja i dođe ponedjeljak. Došli mi na ispit, pisali, i cimer ode doma. Veli da se nada prolazu, dobro je napisao kaže. Ja si mislim, ono, nemoguće, al ajde…
Došli rezultati, hehe, i vidi čuda, nema ni mene ni cimera na listi za prolaz
Nazovem ja cimera, velim mu, kao, ono, pali smo jebiga, a on u čudu “PA KAK?”…e…

Zato, ako ćete ikad živjet s cimerom, pokušajte jedan na drugoga djelovat stimulativno. Dogovoriti se da idete zajedno učit, i da učite u komadu ono, par sati. I onda pol sata pauze, pa opet. Jer ovo dok jedan sjedne za kompjuter, sjeda i drugi i tu nema lijeka, to je tak, nažalost.
Treba djelovat jedan na drugoga, makar mu morali isčupat kabl iz komjutera

Jer upravo ista stvar se i sada događa, u ponedjeljak imam jedan od jačih ispita, a ja nisam ni U od učio
Al budem sad, napišem post pa idem.

Eto. To bi bilo to šta se dogodilo novoga, drugo nema ništa posebno…barem ne nešto što bi trebalo staviti na blog, jel…
Idem sad učit, treba za ponedjeljak naučit…ajde zdravo!

Jedan od razloga je taj što se trenutačno ništa zanimljivoga ne događa kod nas. Mrtvi smo. Prevruće nam je za neku zajebanciju.
Dalje, obojica imamo za učit. I to puno. Krv pišamo. Ok, ne pišamo, ali budemo. Ne učimo, ali krećemo lagano

Zbog toga, a i zbog vrućine, nemamo baš vremena se zajebavat, a onda ja nemam ni o čemu pisat. Već mi se par ljudi javilo da bi htjeli čut nove dogodovštine, ali ih jednostavno nema, bed.

Zato sam ja sada donesao ovakvu odluku (učim statistiku za ponedjeljak, pa taman prije nego krenem na trendove, da obavim i ovo…):
Ovaj blog je zatvoren. Ne totalka, ako se dogodi nešto zanimljivo, napisat ću, ali je službeno zatvoren. Prije je ono bilo vremena i materijala za pisanje, pa se mogao održavati ritam jedan post (poduži) na dan, ali to sada više nije moguće.

Eto.

A druga odluka je ta da na jesen, kad se opet ja i cimer (ako bog da) doselimo u dom, onda prebacujem ovaj blog na svoj server, pa ćemo tamo pisat i ja i moj cimer
Vjerujem da će to bit jako dobro, jer svaki od nas ima nešto za reći/napisati o onome drugome, a sada, tj. od jeseni će to i moći.

Eto, čitamo se tad, možda i prije, vidit ćemo :)
Bok!

Onda smo navečer kao išli radit DTP za časopis, al smo se napili ko guzice, pa nismo ništa radili. Ta piva…

A i ispiti su sad stisli, idući ponedjeljak imam ispit, pa kolokvij, pa opet ispit. Bedara. Teška. Jedino što je dobro je što mi je cimer otišo u petak doma. I ja sam onda planirao početi učiti…aha.
Odem na večeru, zapričam se, vratim se u dom, pogledam film, legnem spavat.

Probudim se u subotu u 11, ručak, pa blogerska kava (koja je btw. prošla vrlo neuspješno), pa onda u dom, kakti počet učit, pa film, pa još jedan film, pa nisam išao na večeru, nego sam jeo špeka i suhog mesa nekog, pa film, pa spavat. U pol tri ujutro.

Danas se opet dignem u 11. E, onda sam odlučio da danas nema ni ručka ni večere. Pa bezveze izgubim 45 minuta na tome, pa onda dok se vratim i dok se “ufuram” u učenje još ode kojih pol sata, pa ono, ne idem.
Ali, budući da sam i ja čovjek od krvi i mesa, živo biće, moram jesti. Pa sam si tako otišao kupiti kruh u pekaru.

Kad sam se vratio u dom, odlučio sam, budući da mi je cimer lijen ko guzica i glumata nekog čistunca, a ne zna ni kupatilo oprat, a kamoli sobu pospremit, odlučio sam sâm to napraviti. Uzeo sam na porti usisavač, usisao cijelu sobu!

Vratim dolje usisavač, odnesem smeće, i kad sam se vratio gore, oprao sam suđe. Kad sam oprao suđe, oprao sam i kupatilo. Soba blista!!!

E, tako, sad ja imam čistu sobu i čisto kupatilo, čisto suđe…Jedino mi još ostaje da se s cimerom dogovorim neke stvari oko toga, jer ako planiramo i iduće godine bit cimeri, neće moći to više ovako…

Eto…nemam baš o čemu pisati, budući da sam sâm, jelte, a i moram učit
Jedino što planiram u bližoj budućnosti jest preći sa Bloger.hr-a na svoj hosting, znači, maknuti se iz ove mreže. Ne zato jer mi nešto smeta, čak dapače, super je sve, nego ono… Kad već imam hosting, da ga iskoristim
Ali otom potom.

Idem sad učit, budite mi dobri, zdravi i uzbrdo brzi, uživajte, učite, polažite ispite i upisujte se na fakultete
Živjeli!

I danas ja to ispričam toj frendici, i priča ona, kao, kad za jedno par godina bude slala svoje dijete u dom, pa kad bude tražila neku knjigu o tome, onda onako, na polici naiđe na moju knjigu…
Uglavnom, naša interna zajebancija.

I velim ja njoj, kao, pa evo, ako kojim slučajem stvarno i ispadne nešt od ovog bloga (nikad ne znaš), da ću onda u onom dijelu “O autoru” napisat da sam studirao na FOI-u s M.I. (njeni inicijali, u knjizi će biti full name… )

I tako, pričamo mi…i prozove mene profesor, morao sam donesti indeks na potpisivanje. Donesem ja, vraćam se u klupu, kad stane frendica ta pred mene, i veli mi da će me pustit ako i samo ako (akko, matematički) ju spomenem u knjizi
Eto, kako se ljudi trgaju da budu u mojoj knjizi
Ako se bude složila, prepravit ću njene inicijale u puno ime, ako ne, ništa, čekajte knjigu

Uglavnom, da se vratim na onaj dio gdje sam zaspao… nakon tog predmeta gdje smo dobivali potpise, otišli smo u drugu dvoranu gdje sam sjeo ja na jedno mjesto, M.I. je sjela ispred mene, a Divota pokraj nje. Što je meni pasalo, fino sam se raširio po klupi i zatvorio oči. Nisam očekivao stvarno zaspati, ali eto jesam.

I probudim se, onak, desno uho me svrbi. Gurnem prst u uho, a ono uho mokro! Puno uho vode! Koji kurac? I onda vidim Divotu i M.I. kak se smiju. Ono što mi je prvo upalo u oči je to da je izvjesna M.I. u ruci držala čep od flaše.
Tu smo znači…

Divota umire od smijeha, a i M.I. se smije…ulila mi je vodu u uho dok sam spavao…
A ja dobričina, nisam ju htio poškakljat po vratu (što ona mrzi… ) dok me Divota nagovarala… Jebiga, sad znam za idući put

Jest da sutra imam jedno predavanje u 11h, al opet ono…ja kad spavam, spavam do podneva i bez čepića, s ovima bi mogo spavat do preksutra
Budem probao s njima spavat s petka na subotu, pa ćemo vidjet kak se s njima spava…

Inače, trebaju mi jer počinjem s intenzivnim učenjem. Mora se učit, manje visit po internetu i na blogu.
No, moj cimer ne misli tako. On igra Final Fantasy VIII. A nek igra. Nek se djete veseli

Al znam da kad bude počeo učit, kako to obično biva, onda će morat bit mir i tišina. E, pa, ko ga jebe, dok ja trebam mir i tišinu, on igra FF8…i tipka ko lud, a tipkovnica mu ima onaj ‘klik-zvuk’, pa to iritira.
E, al sad sam ja sebi kupio čepiće (za moja velika ušesa) pa ne čujem. I sad ja mogu učit bez problema.

Al onda mi se digo tlak, jebem ti, pa ugasio sam mu kompjuter, pa šta! Upali ga i ajmo jovo nanovo! A ne ko malo djete, ne zna kak bi se osvetio, pa i on meni ugasi komjuter. Da je barem napravio nešto maštovitije…sakrio mi WC papir, ili gurnuo papir u bravu od ormarića ili takvo nešto, neg on meni ugasi kompjuter.
E, cimeru moj… još puno žganaca trebaš jest

I što je najbolje, kasnije mi veli da sam ja prvi počeo! E, pa mislim stvarno, dijete - dijete! Još samo fali da se počnemo svađat ko ima jačeg tatu

Eto dragi i poštovani čitatelji, ovaj post je ispao malo duži, čak sam razmišljao da ga razdijelim u dva dijela, ali eto, ispao je jedan.
Pouka ove zadnje priče (ovo s gašenjem kompjutera) je u biti sljedeća…

Naučiti kako se nositi sa zajebancijom. Znati se zajebavat na svoj račun. Ja se mogu pohvaliti da se znam na svoj račun zajebavat, do dalekih granica, a to mogu potvrditi svi koji su sa mnom živjeli u Bjelovaru u domu. Stvar je u tome da ako se znate zajebavat na svoj račun, imate na neki način pravo zajebavati se na tuđi.

Mene osobno jako nervira kad mene neko zajebava, sere li ga sere, ali kad mu onda spustim kajlu, kad ja preuzmem zajebanciju, onda ta osoba popizdi, kao, šta ja njega zajebavam!? WTF?

A trebat će vam ta neka tolerancija zajebancije, kad tad, jer evo, da moj cimer ima tu toleranciju, ne bi mi ugasio kompjuter. Nego bi mi sakrio WC papir.
Eto.

To je sve za danas, idem sad stavit čepiće u uva i učit

I nije prošlo…

Nedavno sam otkrio da Let 3 na svom zadnjem albumu (Bombardiranje Srbije i Čačka) ima jako dobrih stvari (moj favorit - Sokol), ali volimo poslušat i pjesmu “Kurcem u čelo“.
To je uvod, važan za daljnji razvoj priče…

Moj cimer se (konačno) odlučio otuširat.
I tako on fino ode u kupatilo, odvrne pipu na toplo i pusti nek curi voda, jer treba neko vrijeme curit da bi nam došla topla voda gore…
Pusti on vodu da curi, i sjedne za kompjuter. Ja uđem u kupatilo, kakti, moram pišat, al ustvari, osim što sam se popišo, ja sam njemu okrenuo pipu na hladno

I sad, vratim se ja u sobu, sjednem za kompjuter, i pitam cimera šta bi on htio slušat, ajde, ispunit ću mu jednu glazbenu želju. Veli on da bi htio kurcem u čelo

Ja ga malo čudno pogledam, i ništa jebiga, dao sam mu kurcem u čelo. Pjesmu naravno, šta ste vi mislili? Zato sam i spomenuo Let 3 gore

I prođe tako pjesma, i krene se moj cimer tuširat. Uđe u kupatilo, zaključa se, a ja ugasim winamp, da čujem reakciju. I ništa. ?
Pa ono, već je trebo ući, glup je, ali nije valjda toliko glup da ne razlikuje toplu vodu od hladne? Kad odjednom - AA!!! PIČKA TI MATERINA!!!! PRIZNAJ! TO SI TI NAPRAVIO!!!

Hehe, popizdio je
Al dobre je bio volje, pa se smijao, skupa sa mnom. Još sam mu mislio ugasit svijetlo, al nisam se sjetio, previše me stislo srat

Eto. Kratak post, ali sladak. Baš smo se dobro zabavili, onako, s guštom.

E, da, da odmah obavijestim, kolega Divni, predivni, prelijepi, divota jedna, ah, oh, uh, organizira blogersku kavu u Varaždinu. Planira se da budemo u 14h ovu subotu (10. lipnja) u PUBu, da se nađemo, vidimo, upoznamo i popričamo o nekim stvarima…bilo kojima :)
Naravno, Ljepota i divota sve organizira, pa se javite njemu.

Dopuna: Cimer me sad nešt pita, htio me zajebat, ja mu velim nek me ne zajebava, i ispadne mu flaša sa sokom! Opet po tipkovnici
Hehe, idem se smijat… :)