I, blackshtef

Ovaj vikend sam proveo u Zagrebu. Otišao tamo u petak, vratio se danas (nedjelja). Iako je bilo posla oko Studentskog Lista, otišao sam, jer sam imao dogovor sa svojom boljom polovicom da ću doći. Pa sam tako došao :)

Dan prije je bio Happy End, na kojem smo mi STAKovci dobili naše STAK majce. Konačno. I odmah sam se reklamirao po Zagrebu, cijeli petak i subotu sam nosio s ponosom tu majcu na sebi :)
Najbolje je bilo što sam se s jednom frendicom dogovorio naći kod bana Jelačića, ja nosim majcu, i stojim točno ispod konja, a ona kod sata mene čeka…dobro, bio je nekakvi happening na trgu, pa su se ljudi nagledali “I informatičari trebaju ljubav” majce :)

No, da krenemo ispočetka, kako je počelo moje upoznavanje glavnog grada…Došao sam vlakom na Glavni kolodvor, i tamo me dočekala ona. :)
Nakon toga smo krenuli van, prema tramvajskoj stanici. Rekao sam si, idući put ponesti fotoaparat i poslikat onu jednu scenu kad izlaziš iz kolodvora i izlaziš na cestu, taman na prijelazu…onak, još si u sjeni kolodvora, a vani tramvaji idu, auti se voze, Tomislav s konja te pozdravlja, a u pozadini velika zelena livada i neka zgradurina prekrivena VIPovom reklamom velikom.

Otišli smo kod nje u stan tramvajem, i ručali. Crne špagete sa umakom, a umak se sastojao od narezanih šampinjona, komadića salame (parizer), vrhnja za kuhanje, malo mlijeka i mislim da je to. Kasnije, navečer, smo otišli na pivo, pa u šetnju po gornjem gradu gdje sam vidio sabor i vladu :)

U subotu smo ručali makarone, i krmenadle u nekakvom super umaku :)
Navečer se išlo na kebab, pa u Cinestar. Moj prvi put da sam u takvom kinu. Gledali smo film Seraphim Falls, odličan je bio. Nakon toga doma i spavat.

U nedjelju ujutro - vlak. Došao natrag u Varaždin, umoran, zaspao u vlaku, nisam ni skužio da sam došao na kolodvor :)

Eto. Moj vikend. Proveo ga predivno :)

Dobar dan!

Evo, malo je trebalo učit, pa se nije, pa se postavio novi template, podesio i sad veći dio stvari radi. Još neke stvari treba dotjerati, ali ima se vremena za to.
Počeo sam češće korisititi svoj flickr account. Trenutno sam na free verziji, al ozbiljno razmišljam o kupnji pro accounta. I budem vjerojatno, samo da mi sjednu nekakvi novci.

Nedavno sam bio u Zagrebu. Kupio sam si jedan Guinness plakat, vidjeti ga možete na mom flickr accountu ;) Isto tako, tam možete vidjet fotografije sa fešte koju smo moji cimeri i ja organizirali povodom dolaska cimerove frendice u Varaždin k nama.

Šta još ima novoga…evo, danas je bio jedan zanimljivi događaj. Ja i cimer smo ostali bez gotovine, a gladni smo. Srećom, ja imam Amex start karticu, pa smo odlučili otić u trgovinu blizu doma i tam kupit nešt za jest i platit. Natrpali smo svega, salame, kruha, mlijeka, paradajza, kruške, namaze, salate, dođemo na blagajnu, kad ono, ne radi im terminal za karticu. O bogovi!

Vratili smo se ljuti i razočarani doma, i sad sam evo napisao ovaj mega kratki post i idem učit dalje. cu.

Ovako se priprema za kolokvij:

Uhvatili me cimeri dok sam zaspo nad knjigom. Učio sam za kolokvij iz mreža, a bio sam umoran, vruće je bilo, pa sam pridrijemo.

Inače, šta ima novog? Pokrećem jedan web-projekt, ima veze s dizajniranjem bloga, početnicima, i wordpressom :)
Naime, želim napraviti nekoliko stvari: redizajnirati svoj blog, tako da maknem ovaj template. Drugo, želim bolje shvatiti xhtml/css i sve što ide uz to, želim malo bolje shvatiti proces pretvaranja gotovog dizajna u WP template, odabir extensiona za korištenje i slično.

A kao treće, volio bih imati jedan blog na kojem ću pisati o webu, općenito o njemu, web developmentu i tome…naravno, koliko će vrijeme dopustiti.

E, a taj projekt će u biti baš pomoći u svemu tome, ali više o tome kad se to pokrene :)

A sad, idem učit dalje ;)

Budući da sam redoviti student i imam mogućnost rada preko student servisa, šteta da to ne iskoristim. Znam da će bi kad odem s faksa biti žao ako ne budem mogo pričat “…uf, dok smo radili prek SS-a za onu tam firmu…” i slične priče. Tako sam ja uz jedan ne-tako-zahtjevan posao kojeg obavljam dvaput tjedno tu u Varaždinu uzeo i jedan kvazi-stalni, ali malo van Varaždina, u Trnovcu.

I tamo mi je čisto ok, već sam i slike ureda postao prije. I zbog njihovog uvjeta da moram bit 20 sati tjedno tamo u uredu, ja svakog ponedjeljka i utorka putujem tamo, bilo mini-busom ili dođe kolegica s posla autom po mene.

Prošli tjedan dok sam išao doma, ja fino priupitam jel ćemo danas (ponedjeljak, 30. travnja) radit, ono, ili će se spojit vikend s prvim majem. Kaže ona - da, radit ćemo, dogovorit ćemo se još jel ću ja ići busom ili će ona dolazit po mene. Ok.

I tako se jučer završavala nedjelja, ja legao spavat ranije nego inače, ugasio TV (a baš je na RTLu bio neki dobar film), jedva zaspao i danas se probudio u pola 8 ujutro. A nisam zvao uopće tu kolegicu, niti je ona mene zvala, ništa se nismo dogovorili. Pretpostavljam, moram ići busom, ok. Ali mi se NE DA!!! Ležim u krevetu onako, okrećem se, najradije bi plak’o od muke i derao se kako ne želim ići na posao…pa su mi padale razne ideje na pamet, od toga da jednostavno markiram, do toga da zovem ovu i kažem joj da sam doma i da sam spriječen doći, blabla…

Ali odustah od tih ideja, mislim si, ono, radim tamo, imam obavezu, moram, a što se mora - nije teško (nije k*rac, op.a.).
I ustanem se ja tako u 8 iz kreveta, jer mi za 20 minuta kreće bus. Krenem se umivat, prat zube i sve to, al ono, sve mi se više i više nije dalo izlazit iz sobe. Baš sam imao specifičan osjećaj nekakvi, ono, znam da me je već jednom tako ženska zaboravila nazvati i da sam mogao ostati doma…ali mislim si, pa nije sigurno opet tako sad.

Odem iz doma, sjednem na bus i evo mene u Trnovcu. Izađem iz busa, i prvo što vidim - prazan parking. Damn! Ali ajde, u nadi je spas, uđem ja u zgradu i gore do ureda, kuc-kuc na vrata, nema odgovora. No, ajde, nada umire posljednja, primim kvaku i probam jel otključano. Nada je kurva, bilo je zaključano.

Kiselo se nasmijem, skinem par stvari s nebesa i odem van. Izvadim mobitel, zovem, kad ono, javi mi se ne-tako-fini glas neke žene s druge strane koja mi kaže: Mobilni telefon je isključen. :)

Ponovim poziv, isto. Pogledam na sat, 8.40. Ok, čekam do 9, zovem i ako ne bude ništ, idem doma. I bi tako. U 9 ja krenem, pješice naravno, i laganim korakom mi je trebalo točno sat vremena do doma i moje sobe. Ajde, bar sam naučio nešto novo, a to je da obavezno zovem (makar bi poslije kraja razgovora jebala sve po spisku jer sam ju probudio/prekasno nazvao/prekinio u nečem) te da pješke između Varaždina i Trnovca ima sat vremena.
Kad si kupim bicikl, što bi trebalo bit uskoro, bit će ta ruta i kraća :)

Pouka dana: Nekad treba poslušati glas u sebi koji govori - ne idi nikud. Baš ti je fino u krevetu. Žao mi je što ja danas nisam učinio isto. Inače ga poslušam kad su u pitanju predavanja (pogotovo ona neobvezna, a što su u osam ujutro), ali danas eto nisam.
Sad znam za idući put :)

Još jedan geek post :)

Danas (točnije, upravo) sam se registrirao na Twitter. Twitter je web-aplikacija koja funkcionira nekako ovako:

• registrirate se
• putem web sučelja, preko SMS poruke (!) ili preko nekog IM-a pošaljete poruku na određen broj/adresu
• To šta ste poslali objavi se na vašem profilu. Naravno, poanta site-a je da šaljete ono šta trenutno radite.
• Osim što se objavi na siteu, postoji mogućnost da se objavi na vašem blogu, ali ono najjače - ako imate neku listu prijatelja - može se složiti da se ono što ste upravo napisali pošalje njima na njihov IM klijent ili još bolje, na mobitel!

I moram priznat, stvar je do bola zarazna. Ustvari, navela me na razmišljanje, ono, koliko ljudi postaju ovisni o Internetu (ustvari, da li je to ovisnost ili samo “navika”, pitanje je, i dalo bi se o tome raspravljati…), jer osobno evo, siguran sam da ću na twitter slati barem 10ak poruka (updateova) dnevno, i to dobar dio s faksa, točnije, s mobitela. I znam da ću krajem mjeseca patit zbog toga kad mi dođe račun, al eto, nemogu si pomoć. Droga. Ovisnost. Jebote :)

Al dobro, kako ja volim u svemu vidjet nešto dobro, bar će twitter biti web-mjesto koje će biti redovito updateano :)
Sa max. 160 znakova po poruci doduše, ali bože moj…

Čak sam sjedeći na WCu razmišljao da maknem ovaj blog i ostavim samo jednu stranicu gdje će se prikazivati moji twitter updateovi. A opet s druge strane, planiram radit redizajn bloga, gdje će sigurno twitter zauzeti jedno od glavnijih mjesta.
Hm…

Zanimljivo, pišući ovaj zadnji odlomak, ta ideja o gašenju ovog oblika bloga i vođenja twitter bloga mi se sve više i više sviđa…u subotu 5-og imam kolokvij, a poslije njega bih se mogao malo s tim zabaviti…vidjet ćemo ;)