I, blackshtef

Danas se nešto zanimljivo dogodilo. Ljuljam se ja tako na stolcu, ljuljam se i još se ljuljam. A lijepo su mi govorili - ne ljuljaj se. Najžalosnije od svega je što mi je to i cimer govorio.
I tako se ja ljuljam na stolcu, i nekako uspijem osoviti stolac na jedan krak (od njih pet) i samo odjednom - puk! i puče kotač!

Odletio nasred sobe, baš je puko :\

Jebemu, šta sad? Kupit super ljepilo pa slagat ili prijavit na portu? Odlučih prijaviti to na portu, pa šta bude bude. I ja otišo na portu, i prijavio da sam strgo kotač. I veli meni čo’ek na porti da nema problema, imaju oni kotača na lageru, pa će zamijenit. I došo za minutu drugi čo’ek do mene u sobu i zamijenio mi potrgani točak. Free of charge :)

Sad tako imam novi točak na stolcu. I da, danas ne stignem ić plivat, jerbo idem na večeru sad, pa na jedan sastanak, pa onda prezentaciju moram radit. A ne da mi se prezentaciju radit. Al šta se mora, nije teško :)

Idem trošit xicu sad. baj

Jebemti ovakav raspored. Ponedjeljkom i utorkom mi je cijeli dan maltene prazan (ponedjeljkom navečer od 19-21 imam predavanje, i utorkom ću imat vježbe u travnju), al onda su mi srijeda, četvrtak i petak ubitačni. Pogotovo četvrtak.
Baš mi je problem to, sve šta radim, moram napravit prije srijede, jer kasnije nemam vremena jednostavno. Isto tak sad, imam dva seminara, jedan za četvrtak, drugi za petak, a ja ih moram u utorak već imat gotove.

Inače, jučer sam baš proveo dobar i kvalitetan dan. Jako sam zadovoljan kako je prošao, zato jer je bio baš lijep dan i baš mi je drago da sam ga fino iskoristio. Naime, frendica je slavila svoj 20. rođendan, pa smo išli na roštiljanje na obalu Drave. Ujutro smo se ja, cimer i frend našli i kupili joj dar, napisali pjesmicu (točnije, cimer ju je smislio, ja pisao) i popili kavu. Nakon toga, oko 13h, krenuli smo iz doma prema Dravi i stigli tamo za kojih 20-30 minuta. Kobasice su se već pekle, jedino je bilo malo problema sa žarom :)

Čestitali smo rođendan slavljenici i ugledali ju - pivu! Iako, nisam odmah htio uzet flašu, ono, popio sam sok prije :)
E, ali onda nismo imali gdje za sjedit, pa je tako pao odabir na mene i još jednog kolegu da donesemo one tamo klupe neke. Ajd, donesli mi klupe. E, al ima tamo još nekih panjeva. Donesli mi i panjeve. A ima tamo dolje još jedna klupa. Hm. Donesli mi i tu klupu i zasluženo sjeli i popili pivo.

E, onda su došle kobasice na red. Pojeo sam jednu kobasicu, točnije, dvije polovice. I komad špeka i popio pivo. Pa je pao prijedlog da se idemo šetat. Pa se par nas otišlo šetat, preko nekih mostova, preko Drave, htjeli smo doći negdje na neki drugi kraj, al nismo uspjevali. Pa smo od jednog ribiča saznali da se mora još jedan kilometar prohodat, pa se dođe do nekog mosta. Frendica je htjela da pređemo taj kilometar još, al mi kitovi nepokretni kakvi jesmo, nismo htjeli :)

Vratili smo se nazad, još malo pojeli i popili i laganim korakom se zaputili doma. Trebalo je još na bazene otić i van.

Došli smo doma, i sad, jel idemo na bazene? Umorni ko cucki, odlućišmo da ćemo ić, al ne plivat, idemo u onaj plitki s toplom vodom odmarat se. I tako bi, ja i frend otišli i fino se probrćkali.
I onda smo oko 22h išli van. E tu je sad počelo. Otišli smo u Green Pub prvo na pivo. Kak smo sjeli, tak nam je došla hostesa, rekla da je Zlatorog party, pa nam je dala nekakve bonove koje treba skupljat.
Pa smo mi, da bi skupili 200 (50*4) bodova za lampicu, okrenuli četiri runde i sva četvorica dobili po lampicu. Osim mog cimera, on je pio bambuse :)

Poslije tog smo još malo prošvrljali po gradu i kuć spavat. S tim da sam se ja još vratio u birtiju na jedno pivo :)

Nedjelja:

Danas sam poslije ručka počeo pisat referat. Naglasak na počeo. Pričao sam s frendicom na icq, surfao, trošio vrijeme bezveze. I onda sam se odlučio - idem trčat. Pa sam krenuo trčat prema Dravi opet. Malo trčim, malo hodam. Al dobro, prvi put je, bit će bolje drugi puta :)
A dok sam išao nazad sam hodao.

I dobro to bude tak, malo plivanje, malo trčanje. Bit će od toga nešto, neki dan sam se vagao, i imam 102 kile okruglo, što je bolje od 103.600, znači da se nešto događa.

Idući post očekujem do kraja ovog tjedna valjda :)

Jučer sam išao spavat oko pola dva ujutro. Znači, danas. Nije to toliki problem, petak je bio jučer, danas je subota, a i inače idem spavat u to doba. No, problem je bio taj što sam se danas u 6.30 ujutro morao probudit, jer sam imao zakazan jedan interview u 8 ujutro. Pa ono, u 7.15 sam kretao iz doma, pa da se sredim, jel :)

STAK je u sastavu urednikâ Studentskog Lista i moje malenkosti dogovorio za novi broj Lista interview sa profesoricom dr.sc. Blaženkom Divjak.

Pa smo se fino mi dogovorili naći se na faksu u pola osam, tako da dogovorimo još neke detalje i da odradimo taj posao što je moguće bolje. I ja sam se tako ustao u 6.30, obavio WC, umivanje, oblačenje i otišao van iz sobe, pritom zaboraveći probuditi cimera, iako me fino zamolio neka ga probudim. Probudio se oko 9 kaže.

Pričekao sam frendicu (urednicu Lista) i krenuli smo prema faksu. Došli tamo, sjeli pred kabinet u kojem se bude održao interview, i čekali urednika da dođe. Malo smo došli prije pola osam, pa smo morali čekat. I čekamo i čekamo. I još malo čekamo. I bilo je već 15 do 8 i njega nema. Kad - evo ga, dolazi. Al je onda moro na wc. Pa kad je otišo, nije se tak brzo vratio. A profesorica je stigla. Točno u osam.

Fino nas je pozvala unutra, ponudila kavu ili čaj, al nismo uzeli. Nisam ni oči pravilno otvorio još, a kamoli da pijem nešt :)

Upalili smo laptop, pokrenuli snimanje, malo joj objasnili kako će teći razgovor i razgovor je krenuo. Prvo smo postavili nekoliko pitanja vezano u faks, zatim malo o njenom profesionalnom životu i ambicijama, pa smo se malo raspitivali o njenim kolegijima i prolaznosti na tim kolegijima, privatni život, i za kraj smo pitali par blesavih pitanja, tipa što je muškarac bez brkova i slično.

Tokom interviewa je bila jedna very funny situacija, zapravo, profesoričin gaf, al sve je to zbog stresa :)
Ne bih htio ovdje pisati o čemu se radi, barem ne dok ne izađe novi broj Lista, gdje će detaljno taj gaf biti objašenjen, a bome će biti i vidljiv :)

Nakon interviewa smo otišli na kavu u kavanu jednu gradsku, predivno je unutra. Morat ću tam mamu i tatu jednom odvest dok budu u Varaždinu. Pa smo pričali nas troje, dogovarali puno stvari, i odlučili da ćemo odmah danas natipkati interview na papir. Tako da smo otišli na ručak u RAJ (ovo je podebljano namjerno za jednu osobu, zna ona koja je :) ) i popeli se gore na kat. Pojeli smo i ostali smo gore do negdje 15h. Od pola 12. Znači tri i pol sata smo gore sjedili i preslušavali i tipkali.

I tako, dok smo tipkali, primjetili smo da nam urednica voli zareze ;)
Na što ja nisam obraćao previše pažnje, ali je drugi urednik primjetio svaki zarez viška :)
No dobro. Uglavnom, tako oko tri pola četiri smo zgotovili naš interwiev, nije do kraja, al dobar dio je pretipkan.
Dobro smo se proveli kod profesorice, moram reći, jedno jako lijepo iskustvo je to bilo. Nadam se da ću u (bližoj) budućnosti održati još pokoji interview, jer sad sam vidio kako to ide, pa ono…trebalo bi bit lakše :)

Kad časopis izađe, bit ćete obaviješteni, neki će doći po njega na podjelu, nekima ću ga ja uručit osobno. A možda i poštom ;)

A sad idem kod stare DTP ekipe učit radit u InDesignu, da konačno taj peti broj izađe. Moram i koju pivu kupit prvo, nemoš u goste bez ičega :)
Have fun :)

Vjerujem da sam negdje već spomenuo da sam počeo ići na bazene redovito? Ak nisam, eto, znate da idem :)
Ono šta sam htio reć, od subote počinjem svaki tjedan, 4 dana tjedno po sat vremena plivat. Više ne mogu, a rado bih, zbog rasporeda. Subota, nedjelja, ponedjeljak i utorak. Tad mogu na bazene, dok recimo srijedom, četvrtkom i petkom nemogu jer sam cjeli dan na faksu. Jebemti takav raspored :(

Neznam kako će se to riješit, ali danas smo uspjeli zamijenit se za dvorane, pa smo mi sa svojim mrežama bili u jednoj velikoj dvorani, a ljudi sa engleskog su se selili u ovu malu. Pa smo tak svi imali mjesta.

Inače, opet nam je kupatilo u sobi ocijenjeno kao hiper-prljavo. Ovaj put cimer pere, makar prljavština oživi.

No, dobro, dosta o faksu, jer o njemu će bit još priče, vidim da se budem živciro svakog četvrtka jer ću morat ili stajat na predavanjima iz jednog od najbitnijih kolegija, ili neću bit na predavanjima. Ajmo malo o nečem drugom.

O STAK-u npr. Prvo - dobili smo stak.hr domenu. Al još ne radi, bar za sad, čekam da ekipa iz CARNeta postavi DNS servere. Kad proradi, javim.

Bazeni - redovito idem, morat ću si jedino nekakav program složit. Šta ja znam, sad već mogu preplivat 25 metara onak odjednom po “muški”, čak se ni ne umorim jako dok dođem na drugu stranu :)
A vjerujem da ću do kraja idućeg tjedna valjda moći otplivat i 50m u komadu.
Inače, kad dođem na bazene, onda počnem fino da 50 ili 75m, kako kad, otplivam ko žaba, i onda 25m mlateći. I onda pauza 5 minuta. Pa opet.
I ozbiljno si razmišljam da si kupim naočale one za plivat i čepiće za uši, silikonski ili kakvi su već, pa da mi više ne ulazi voda u uva moja, ili kad krivo nešt zamahnem ili mi dođe neki val, pa u oka moja. Pogotovo kad je voda naklorirana, pa imam osjećaj da imam šljunak u očima…

A u utorak je i jedna frendica išla sa mnom i frendom na bazen, pa smo malo plivali, malo pričali i nisam se baš previše umaro. Još smo poslije otišli u jedan manji bazenčić, topla voda, i neka…hm, građevina valjda, koja tera vodu ko da slap ide. I fino to masira, hoću to doma imat u kadi.

…

Neki dan sam pričao s jednom frendicom koju sam upoznao prek ICQ-a, tj. ona je mene našla, hoće pisat za Studentski list. I dogovorili se mi da ja njoj pribavim i donesem jedan broj Lista. Pribavio ja zadnji broj i dogovor je pao. Tad i tad tu i tu.
Moram priznat, prvo sam bio malo sumnjičav prema tome, jbga, nikad ne znaš ko je s druge strane interneta. Učim ljude i svoje doma da na internetu treba oprezno i nikom ne vjerovat, al eto, ja popustio i dao njoj i svoj broj i pristao na to da se nađemo. I našli se mi jedno veče, pred faksom. Vidiš, ne znam ni koji je dan to bio. Saznao sam, bio je to petak u 21.30 :)
Nema veze, nije ni bitno trenutno. Bitno je to da sam ja nju vidio onak, na pet minuta i gotovo. Reko joj par stvari o Listu, ona mi rekla o čem bi pisala i ćao đaci, svako na svoju stranu dalje.

I to veče sam si mogo onak zamislit njeno lice, izgled. Drugi dan - ništa. Sad pogotovo :)
I baš joj pričam nedavno, kako o njoj jedino znam da ima pirsing i da ima kratku crvenu kosu. Našto sam dobio odgovor da ima smeđu kosu, a kad smo se našli, imala je kosu svezanu u rep :)
Jebem li se zaboravnog.

Iako, ne čudi me to, ne radi toga što smo se kratko vidjeli, nego radi toga što mi unazad 8 mjeseci ljudi koji me znaju vele da sam zaboravan. I to jako. Ne znam jel sam nekome pričao neki događaj, kome sam šta rekao, kome nisam. Često se uhvatim kak sam na faksu i znam da imam neke obaveze (osim predavanja), al ono, koje - nemam pojma :|
Najveća fora mi je kad recimo ujutro nešto pričam frendu, i onda se oko podneva okupi ekipa i idemo na ručak, i onda istom tom frendu idem pričat istu stvar, i to još onako pun žara, sav onako sretan…

Razmišljao sam i o tome da bi me mogli (zli) ljudi iskoristit na tu foru, kao, reko si ovo ili ono, a da nisam to reko i da se (normalno) toga ne sjećam. Al neće, ja ak se ne sjećam, to onda nisam reko. Nije se dogodilo :)

E, da, i jedan extra filmić za kraj, sinkronizacija jedne od bambucha reklama, predobro nešto :D
Kako lik sjebe žensku, haha :)

Budem ovaj filmić embedao, da vidim kako se to kod mene ponaša…vraga budem embedao, sve zezne. Morat ću se pozabavit time, a do tad - evo link.
- A da ti ližem?
- Možeeee!
- E, odjebi :D

Da, evo, drugi post ovaj dan. Dobro, jedan je bio draft, al nema veze. Ovaj je friško novi.

Dakle, budući da sam vidio da nije tak jednostavno svaki dan pisat ove kratke vijesti, ono, pogotovo sad kak je faks počeo i nemam baš vremena previše provodit surfajući u potrazi za istima. Radije ću pričekat da bude neki novi skin za blog (a i to iziskuje vrijeme), pa ću tu i tamo stavit neku kratku zanimljivu, ali ovako stvarno nema smisla. I što je najgore, onda mi je cijeli blog ajmo reć patio zbog toga, i ostao bez posta cjelih mjesec dana.

E, pa - neće više tako :)
Ne kažem ni da ću pisat svaki dan, ali, ne budem baš ni zapustio blog. Želim pisat! Makar nešto tipa šta je bilo danas na faksu, al bit će materijala za čitat.

The Cimer from Hell tekstovi…a šta ću s njima, bacit :) Ne, stvarno se rijetko šta događa u sobi, svako ima svoje obaveze i nema više tog nekog štiha koji je bio dok smo bili…mlađi valjda, starimo :)
Vidjet ću šta će s tim bit, hoće li se zatvorit ili ne…

E, da, počeo sam u prošlom postu pričat o poslu…
…al od posla ništ. Bar ne za sad. Trebao sam predavati u jednoj IT učionici, ali ništa od toga, jer mi se ne poklapa s rasporedom :(
Došli ljudi i rekli da bi im više pasalo da se počinje sat prije, a meni to ne paše. Pa sam morao odustati. Al dobro, bit će još prilika :)

I još jedna nova stvar - počeo sam se aktivno bavit sportom, i to plivanjem :)
Krenuo sam prošli tjedan na bazene, i plivam pomalo. Malo pomalo, par puta proplivam i onda se 10 minuta odmaram. Šta ću, kad sam takav sav nepokretan :)

Uglavnom, počeo sam redovito ići na bazene, danas sam išao sam prvi puta i dobro je bilo, sutra idem opet, a onda zbog rasporeda nemogu do subote više. Najvjerovatnije ću ić tak, subot, nedjelja, ponedjeljak i utorak, a srijeda, četvrtak i petak ostat na suhom. Pa kak mi Bog da.

I moram se vagat otić, reko sam si da ću otić 17., jer sam se zadnji put vagao 17. 1. i imao sam 103,600 kg. Pa ćemo vidjet da ovaj bazen smanjuje šta ili ne. Nije da imam neki cilj, plivam više jer sam postao nepokretan i sve me boli, a ne da mičem 20 godina skupljani sloj maščobe oko sebe :) Iako, ne bi bilo loše ni da se malo i to smanji, da mogu normalno hlače kupit, zato se sutra idem vagat i počet ću si malo bilježit kako se to bude kretalo.

Pa javim :)