I, blackshtef

U ‘bemti, vrijeme bi bilo da nešto napišem ovdje. Vidim, paučine se nahvatalo, mjesec dana bez ikakvog pomaka. To je loše. Morat ćemo nešto promijeniti, a o tome malo niže…
Vele mi dva pajdaša iz srednjoškolskih dana (Moka i Žaban) da su mi čitali blog i da su se nadali vidjet svoja imena tu negdje, al ništ. Pa da ispravim tu ogromnu nepravdu, posvetih ovaj otvorni post njima.
Bok Žabane, bok Moka :)

Šta se još događalo u ovo doba dok me nije bilo? I zašto me nije bilo?
Pa, uglavnom, bili su ispitni rokovi, pa sam se time malo bakćao. Položio sam neke stare dugove, i neke nove. Iz engleskog sam recimo trebao imat upis dvojke, eventualno odgovarat za trojku, al ja sam hrabro otišao (nepripremljen) na pismeni i dobio 3 na pismenom. Kul. Došao na usmeni, dobio četiri. Vrlo dobro :)

A zadnji ispit koji sam položio, PPO se zove, as in poslovni procesi u organizaciji, e, njega sam položio (barem pismeni) na jedan sasvim neobičan način. Naime, nisam uopće zadatke učio, a bome ni teoriju. Išao sam na blef, čak sam mislio da će mi rok bezveze propast. Ja i frend smo se još premišljali, jel da ga odjavimo pa da idemo u travnju na ispit. I to smo bili toliko nezainteresirani za taj ispit, da osim što nismo učili, razmišljali smo o odjavi u pol 12, a odjavit se moglo do 11.59 :)
Na kraju ga nismo odjavili.

Došli smo na ispit.

Sjeli, mene asistentice posjele u prvu klupu. Dobili smo ispit, i ništa, idemo rješavat, pa šta znam od predavanja znam, a šta ne znam, ništa, preskačem :)
Dođem do pitanja gdje je bio nacrtan jedan mrežni dijagram, i kao, voditelj projekta je taj dijagram pokušao označiti Fulkersonovim pravilom, ali nije uspio. Trebalo je napisati zašto nije uspio i što bih mu ja preporučio?
To pravilo znam onako iz sjećanja, pa sam primjetio par grešaka na dijagramu. I započnem ja odgovor:

Nije uspio jer nije poštovao neka pravila. Ova prividna aktivnost ne može ići blablabla…

No najbolji dio je bio kod odgovora na pitanje što bih mu ja preporučio. Jednostavno sam napisao:

Preporučio bih mu da odsluša PPO :) /*skupa sa smajlićem*/

I tu sam onda još par zadataka riješio, izašao van, još mi je asistentica rekla da kud se žurim, imam još više od sat vremena za pisat :)

Eto, pa ćemo u ponedjeljak vidjet kako će proć usmeni, a u utorak je onda matematika.

*UPDATE: Što se PPO-a tiče - položio s tri. Došao na usmeni, znao za dva, još me profesor pita kako dva…pa sam ga fino zamolio neka me sruši, jer ono, mogu ja i bolje drugi puta. Al me nije rušio, nego mi je rekao da dođem za par dana na usmeni, ja došao i pala trojka :)

Matematiku sam ponovno upisao i super mi je sad, prvu zadaću sam napisao od a do ž sam samcat i ispravno :)

Sad bih ja završio ovaj davno započeti draft posta, pa neka ovo bude jedan cijeli. A ja idem na posao, pa navečer ili sutra bude novi post u kojem ću malo prokomentirati ovaj mjesec dana što me nije bilo…i opisati posao i tako to.

Da, bilo je i vrijeme. Uprava doma je najavila da će od danas krenut opet u kontrolu čistoće i urednosti sobe, a kako bi imamo već jedan minus, ne bi nam se smio dogodit i drugi. Soba nam je bila užasno prljava, prašnjava da boli glava. Bogu hvala, pa ni jedan od nas trojce nije astmatičar niti alergičan na prašinu.

A kupatilo…kupatilo je zasebna priča. Kupatilo nam je do sada izgledalo ovako:

• podovi su bili…ne prljavi, nego blatno prvljavi. Dlakavi. Ko tepih :)
• ogledalo - čovjek bi reko da smo radili ko zna kakve grozote i onda ciljali u ogledalo. A u biti je bilo flekavo od sapuna, vode, pjene za brijanje i ostalih kemikalija koje nam se nalaze na polici s desne nam strane
• tuš kabina je ajd bila čista. Normalno, kad stalno voda tam curi.
• Wc školjka. My favourite - sramota! Oko nje dlakavo. Na njoj - dlakavo. Iznutra je bila žuta. Doslovce žuta! Ne samo da me više bilo strah na nju sjest (možda će me nešt ugrist), nego i što je sramota bila neki dan, dođe frend, ide vidjet kak imamo veliko kupatilo, a ono školjka onakva…užaš.

I tako, kupatilo nam se prljalo sve više, iz dana u dan, a nitko ništa ne poduzima. Ja sam od nas trojice prvi oprao kupatilo (još prošle godine, al neka :) ), i sad je bio red na jednom od ove dvojice. Naravno, ja sam skočio mom Milanu za vrat :)

Pa peri, pa čisti, pa ako treba - i liži, al kupatilo mora bit čisto. Tako da mi je ova obavijest da će bit kontrola taman fino sjela, nisam ga morao više gnjavit, nego se on danas (konačno) primio posla. Kako je to izgledalo…

Kao i svaki drugi dan, sjedimo mi za našim kompjuterima i trošimo Internet. Kadli odjednom, čudnoga li čuda, ustaje Milan od svog kompjutera, i zaputi se pravac u kupatilo. Mislim si, nije ni zube opro, pa ide sad…kadli ono - Milan nosi kantu za smeće iz kupatila van! Iznese još tako par stvari i pita čarobno pitanje: “Jel imamo rukavice?”

Ja ga pogledam - nemamo, kažem, misleći kako će ostaviti sve i otići nazad za kompjuter. Ali ne! Moj cimer se uhvatio u koštac sa svom tom prljavštinom i golim rukama se borio protiv raznih bakterija i čuda koji su se nakotili tamo! Čak je uzeo spužvu i namočio ju domestosom!

Da samo spužvu - onu gubavu, zapišanu i zasranu (da prostite na izrazu) wc dasku je istim tim golim rukama uzeo i stavio u tuš kabinu na pranje!
Bilo je čudesno to gledati, divio sam mu se, ali glad je napravila svoje - morao sam u trgovinu. I prije nego što sam krenuo, pitao sam ga jel hoće da mu kupim rukavice. Valjajući se po podu, boreći se sa milijardama bakterija, ali još sa puno snage u sebi, okrenuo mi se, pogledao me kao da me zadnji put vidi, i tiho je rekao - da. Tada se odnekud stvorio novi roj bakterija koje su ga zasipale, i više ga nisam ni vidio ni čuo. Okrenuo sam se i otišao.

Vraćajući se iz trgovine, glavom su mi prolazile svakave misli. Možda su ga bakterije proždrle. Možda ga nema više :|
Lagano sam uhvatio kvaku na vratima sobe, otvorio ih i - evo cimera :) Živ i zdrav!

- Pa gdje si mi, pa mislio sam da te nema - rekoh mu.
- Ma tu sam, dobro sam, bilo je gusto, ali nekako sam im se odupirao. Jedino je bilo gadno kada se ona pljesnivoća od onih kolača od studenog što su bili tamo u ćošku okomila na mene, bacili su me na pod, počeli plaziti po meni, ali srećom, imao sam tuš u ruci i sve sam ih mlazom vode sprao s mene…kaže on
- Glavno da si ti meni živ i zdrav - rekoh i dadoh mu rukavice. Bolje ikad nego nikad, imat će za drugi put >:-]

Ušao sam u kupatilo, da vidim kako izgleda bojište poslije bitke. I mogu vam reći - nevjerovatno čisto :)
Ali - na wc školjki je bilo još žutoga :) Kad sam to spomenuo cimeru, blago mi je odgovorio da to nije mogao sastrugati (!!! - moralo se strugati, toliko je bilo prljavo!), a da nema one žičane četke. Moram priznati, malo mi je falilo da mu velim da nek liže, al nisam to htio, bilo bi bezobrazno :o)

No, onda je u priču uskočio superman - treći cimer - novi lik! Nazvat ćemo ga…hm…Stevo. To je dobro ime.
Uđe tako Stevo u kupatilo i vidi žutoću. Kaže - pa to se domestosom može izribat. I hrabro, bez rukavica, uzme Stevo spužvu i domestos i sastruže žuto sa školjke. WC školjka nam je sada ko suza čista! Ogledalo također!

A zahvaljujući Stevi, o kojem će generacije pričat i koji će se zasigurno pojavljivati u sljedećim epizodama Čistoće Studentskih Soba, imamo i čistu sobu. Stevo je sve usisao sa usisavačem i sad smo bez prašine, bez dlaka i ostataka čipsa, muffina, kikirikija i ostalog svega što padne na pod, a lijeno nam se spustit i to podić…bravo Stevo!

Okej, prošli put smo pričali kako počet s bloganjem, kako se uvući u sve to itd…
E, sada je došao red na onaj tehnički dio, znači - domena, server, CMS i sve što ide uz to. Pa krenimo i s tim dijelom, nekome dosadan, nekom ekstra kul!

Server

Dakle, budući da niste na nekom blog servisu, vrlo vjerovatno nemate ni prostor gdje će vaše misli biti spremane. E, zato vam treba server. Odnosno, treba vam dio, u 99% slučajeva samo mali dio servera, odnosno diskovnog prostora na njemu. Da nebi netko išao kupovat cijeli server samo za par megabajta blog aplikacije :)
Server, odnosno prostor možete zakupiti kod tzv. hosting providera. Ima ih kod nas, a ima ih i vani. Moje osobno mišljenje jest da su ovi vani možda malo bolji od providera u nas, kod nas teško da ćete naći hostera koji ima podršku za RoR recimo. Nije bitno šta je RoR sad, al ono…da znate. Isto tako, kod nas su cijene hosting paketa, kak se to zove, dosta skupe, vani za te novce dobijete puno puno više.
IMHO - jedina prednost koju imaju naši hosteri su to što ih možete telefonom zvat i objasnit neki problem, dok vani to nije slučaj, sumnjam da će netko u Ameriku zvat. Ali opet, danas se širi VoIP, pa stvarno onda nije Skypeom problem nazvat i čut se tamo sa tehničarom, na engleskom doduše. Većina hostera i ima instaliran Skype baš u svrhu toga.

Čisto radi primjera - moj blog se vrti na serverima kod Site5 Hosting Solutions, i nemogu bit zadovoljniji. Odlična usluga, forum za pitanja i probleme, vrhunska služba za korisnike, fleksibilnost plaćanja (izađu ljudi u susret kad se nema para za platit, kako kažu - The last thing we want you to do is to worry about making our billing deadline in the midst of financial worries.)

Dakle, odbarete server neki i krećemo dalje…na domenu

Domena

Domena je ono što upisujemo u adress bar, jel :)
Ime vašeg bloga, ono po čemu se izdvajate od drugih, i po čemu vas drugi pamte. Najčešće blogeri uzimaju domenu da odgovara njihovom nicku, ili u drugom slučaju - nazivu bloga.
Pri kupnji domene, treba pripaziti da domena bude pamtljiva, da nije neka preduga i prekomplicirana, ako to nije potrebno.

Recimo, odabrali ste ime bloga i želite sada kupiti domenu tipa imebloga.???
E, ovi upitnici nisu slučajno tu. Naime, treba vam i ono .com, .net., .org, .hr i slično. Tu dolazi do još nekih odluka, naime, ovih nastavaka danas ima mala hrpa, i treba se odlučiti za jedan. Ili za više njih, ali onda i plaćate više. Recimo, odlučili ste se za .com domenu, i znači - vaša domena glasi imebloga.com.
Pa to je divno :)

No, negdje tu domenu treba i kupiti. Treba bome i platiti. Najčešće, u najvećem broju slučajeva, ovaj postupak kupovanja i plaćanja ćete obaviti istovremeno s kupnjom prostora na nekom serveru, odnosno, firma koja vam daje prostor, ponudit će vam i domenu. No, ukoliko to nije slučaj, domenu morate kupiti/registrirati na jednom od mnogobrojnih registara. Procedura je da se registrirate na taj registar, uplatite neku lovu i kupite domenu koja je onda u vašem vlasništvu neko određeno vrijeme.

Kod nas ima jedan registar, regica.net, i na njemu ja imam svoje domene, i do sada je bilo sve super. Naravno, imate i vani registre, ali s njima je stvar daleko jednostavnija nego sa hosting providerima, nema tu neke velike razlike, tako da - i ovaj naš će biti dobar, kupujmo hrvatsko :)

Sada, kad imate server i imate domenu - vrijeme je za igranje i podešavanje aplikacije koja će vriti vaš blog…idemo na blog CMS!

blog CMS

Ako ste bili na nekom blog servisu, imali ste poseban backend iz kojeg ste pisali vaše postove. Taj backend ćemo nazvati CMS - Content Managment System, sustav za upravljanje sadržajem, jel…
Budući da vi sada niste na nekom takvom servisu, treba vam zaseban CMS.

Dva najpoznatija, baš za blogove, su WordPress i Textpattern. Textpattern nisam baš koristio, pa se neću puno na njemu ni zadržavati, budem se više okrenuo WordPressu, kojeg i sam koristim za ovaj blog.

Mala napomena - današnji CMSovi nisu za krajnjeg korisnika ništa posebno kompleksni što se podešavanja tiče, uglavnom se sve svodi na to da downloadate instalaciju, uploadate ju na server i pokrenete. I to je to.

Ja tu neću pisati sad o instalaciji i podešavanju CMSa, to je jedna druga priča. Ovdje je bitno da vi znate da je u biti svaki CMS dobar, samo se morate vi odlučiti za jednog. Textpattern, WordPress, ExpressionEngine i ostali - manje je bitno.
Na kraju krajeva, na blog servisima ste imali jedan posebno izrađen sustav, niste imali izbora i bilo je baš fion, jel :)

Dec it

Sad, ako sve radi, spremni ste za bloganje :) Još samo morate znat o čemu pisat, i to je to.
Gotov i drugi dio tutoriala, valjda će nekom pomoć, okivrno barem. Ukoliko bude kakvih pitanja, slobodno me mejlajte or samtin.

Cheers!

Dobili smo (relativno) novog blogera, možete ga vidjeti i u mom blogrollu - Blackshtefa, koji se odlučio okušati u Brzim i kratkim vijestima. Inače, jedino što me smeta na njegovom blogu su smajliji, odvlače mi pažnju. No, da se vratim s B&K tip vijesti. Iznenadilo me kada mi je Blackshtef rekao kako mu se čini da je lakše pisati takve, brze i kratke, negoli jedan post, a ja sam ga pokušao razuvjeriti. Meni bi lakše bilo svaki dan napisati jedan post o jednoj temi nego brze i kratke, jer je drugačije malo kad imate takav svakodnevni update. Nekad mi ide super, mogao bi cijeli dan samo brze i kratke, a nekad, sjedim i gledam i 0 bodova. Na kraju dana, uvijek nekako ispadne da ih ima i previše, ali ponekad…

Ah, ovo je sigurno lame do jaja, al neka :)

Ovo gore je tekst kojeg je Borja napisao za moj blog, danas u njegovim brzim i kratkima. Vjerujem da će mi ovo puno pomoći u mom startu što se bloganja tiče, jer kao što sam pisao u prošlom članku, drugi način - reklame - jest linkanje s drugim blogerima (bilo samostalnim ili na nekom servisu) - tako ćete se malo uvući među druge blogere, i biti vidljivi.
Tako je mene Borja stavio u svoj blogroll (fensi naziv za listu linkova) i danas napisao ovu kratku vijest o postojanju mog bloga. Pa da iskoristim priliku i kažem - hvala Borja, imaš pivu ;)

A da malo osvrnem i na njegov komentar…
Kaže da jedino što po njemu ne valja kod mene su smajlili. :)
Sad sam ih ugasio, ali ne zato jer njemu smetaju, nego jer me podsjetio na nešto - naime, ja sam na neki način ovisan o smajlićima. Da mogu, najradije bi ih koristio i u real-life situacijama. To je već obilježje pravog geeka, al neka. Kad sad proletim kroz postove na FOI Forumu, recimo na ovaj, shvatim da znam pretjerivati sa tim žutim ikonicama, al kad je to jače od mene. Čak i u SMS porukama ih masovno koristim. Ovo će biti dobra vježba za odvikavanje :)

A sad što se tiče brzih i kratkih, ili kako sam ih ja nazvao - hopcup. Stvarno, ne bi čovjek vjerovo, misliš kako je skupljanje tih kratkih lagan posao, ali ipak se pokazalo…hm, nije se baš pokazalo skroz suprotno, al nije lako. Pogotovo ako se ima koja obaveza još sa strane, al ajd.
Za one prve hopcup vijesti sam skupio par zanimiljivih linkova, al sam ih skupljao jedno pola sata, sat, tak, surfanje prije spavanja. Ove druge (ponedjeljak) sam već slabije tražio, jer teže je u takvom kratkom periodu naći nešto novo, a kul. Baš kako veli Borja, nula bodova :(
Zato danas neće biti hopcup kod mene, al bit će za srijedu (što ne volim kad mi završe predavanja, odem u ponedjeljak na pivo, i mislim kako je subota…skoro sam napisao da će bit za nedjelju).

Tako…mislim da sam s ovim Borjinim linkanjem dobio dobar zalet, sada je dalje na meni da dobro pišem :)

Vjerujem da ste na ovakav tekst naišli već puno puta, al neka, od viška glava ne boli. Repetitio est mater studiorum, rekao bi moj cimer :)

Idemo prvo definirati pojam samostalni bloger. Nisam ja nekakva wikipedija, niti sam neki bloger sa iskustvom, pa da mogu tu bacati definicije, ali da se mene pita, ja bih to ovako rekao - samostalni bloger je bloger koji piše na vlastitom serveru, na vlastitoj domeni, znači, da nije na nekakvim blog sustavima tipa blogger.com, bloger.hr, blog.hr itd… Naravno, da bi bloger bio bloger, treba redovito pisati, pratiti druge blogove i sve to, ali to je neka druga priča. Ja ću se tu koncentrirati na nešto drugo.

Dakle - sad znamo tko je samostalni bloger. E, sad…tu bih ja napravio još jednu podjelu:

• blogeri koji se sele sa nekog blog servisa na vlastiti server, te
• blogeri koji kreću od nule na vlastitom serveru

Naime, postoje blogeri koji su svoje pisanje započeli na nekim blog servisima/sustavima, i onda kad im je nešto puklo u glavu, prešli su na vlastite servere. Dok s druge strane, postoje blogeri (ili wannabe blogeri, kao ja) koji imaju negdje zakupljen web-prostor, pa su si još samo nabavili odgovarajuću domenu i počeli pisati.

Prednosti blogera s prve točke, onih koji prelaze, jest ta što već imaju nekakvu publiku, već imaju sigurne čitatelje. Dok s druge strane, blogeri koji odmah idu na svoju domenu, nemaju publike i vrlo često pišu tek toliko da pišu, nadajući se da će ih netko tu i tamo pročitati.
I tu je jedna od glavnih prednosti blog servisa, što imaju razno razne liste i načine isticanja svojih blogera. Tako da i slučajni prolaznik može vidjeti recimo, najfriškiji blog, kliknuti na link, pročitati ga, iskomentirati i ako mu se svidi, ostat će na njemu.

A mi, blogeri na svojoj domeni? Kako da se mi izreklamiramo? Pa i za nas postoje načini. Postoje razni oblici kataloga blogova, gdje prijavite svoj blog, pa će vam se blog prikazivati u tom nekakvom izlogu, nekakvoj galeriji. Ja znam za par njih, tipa - Blogodak, Blogariat, croBLOGeri, i novootvoreni BlogKatalog. Tako skupite prvi val čitatelja, znači, da narod vidi da uopće postoji vaš blog.
Drugi način “reklame” jest linkanje s drugim blogerima (bilo samostalnim ili na nekom servisu) - tako ćete se malo uvući među druge blogere, i biti vidljivi.
A još jedan način jest komentiranje - svi blogeri vole kada dobiju komentar na post, jer osim što im je to direktan dokaz da ih netko zaista i čita, autori vole i vidjet što drugi mislie o napisanom. Tako da autor dobije feedback, a vi dobijete malu reklamu, jer se pokraj vašeg nicka postavi link na vaš blog, ili je vaš nick link ili tako nekako :)

Dalje što vam ostaje je pisanje. Nedavno sam napisao jedan tekst na tu temu, možete ga pročitati ovdje.
Idućih dana očekujte još jedan tutorial, ali ovaj puta ću se na sve to osvrnuti s tehničke strane, znači, hosting, domena, CMS, pluginovi i slično, možda čak bude i koja slikica :)