I, blackshtef

Dođem ja danas s faksa, i budući da se cimer spremao ići na ručak, a zanimalo ga je kakvo je vani vrijeme, on umjesto da se digne od kompjutera i da otvori prozor, pa da uđe malo svježeg zraka u sobu, on mene pita kakva je tendencija temperature? Ja sam umro, pa jebote, ni sa Vakulom ne bi tako razgovarao

Ovako, da odmah nešto najavim…stislo me na fakultetu. Ne, nije me stislo srat, nego kolokviji su stisnuli, mora se učit i radit, puno, pa se nema vremena za blog. Barem ne za pisanje. No, to neće dugo trajati, već u utorak navečer očekujte novi post! U petak i utorak imam kolokvij, preko vikenda moram isto nešto radit, pa mi sve stvarno naknap sa vremenom. Eto, u utorak navratite opet, pa se čitamo

A za taj kratki goodbye, pripremio sam par kratkih (ovoga puta ne toliko poučnih) pričica iz studentskog života. Ne želim ostaviti vjerne čitatelje bez studentskog štiva
U biti, ovo se moglo dogodit i može se dogodit bilo gdje, al eto, dogodilo se nama ovdje. Krenimo sa kronološki prvom pričom…

JOGURT

Ja volim spavati. Moj cimer voli piti jogurt. Ja volim plašiti svog cimera. On to ne voli. Al što se jednom prilikom zasro, to nije za vjerovat
Da bih vas uveo u ovu priču, moram prvo počet o tome kak mom cimeru smeta dok ja pijem vodu iz flaše. Ja pijem vodu iz flaše ko svaki normalan čovjek što pije vodu iz flaše, a on meni počne srat da nek ne pijem iz flaše, da nek pijem iz čaše, jer on, pazi sad, čuje neke čudne zvukove dok ja pijem iz flaše!? Kakve krvave zvukove sad? No, ajde…uglavnom, smeta mu to, alergičan je na flašu ko vrag na tamjan.

I sad, pijucka on tako svoj jogurt, i sve pet…ja spavam ko beba. Ali kako to biva, svaka beba se kad-tad probudi, pa sam se probudio i ja. Inače, kreveti u sobi su nam na kat, moj je gornji, iz čega se da zaključiti da mi je cimer peder, jer je dolje, a poznata uzrečica kaže da nije peder koji gura, već onaj koji dura
I tako, on pije jogurt, ja se budim i vidim ga kako pije jogurt. Pije ga točno iznad tastature (tipkovnice, za čistunce). Odmah sam se sjetio Divnog, kak je pričao da mu se čips rasipao po tipkovnici laptopa, pa mi je u glavu došla ideja! Zašto se i mom cimeru ne bi nešto po tipkovnici rasipalo, ili u konkretnom slučaju, prolilo?

Bogu hvala, pa sam ostao ležati mirno u krevetu, tako da ovaj nije ni skužio da sam se probudio. Čekao sam pravi trenutak da prinese flašu jogurta ustima, naravno, točno iznad tipkovnice, da ga zbrecam. Malo sam čekao, popio je dva ili tri gutljaja, pa odložio flašu. Ali onda kad ju je idući put prinosio ustima, dok mu je bila onako, točno iznad cijele tipkovnice, milimetar daleko od ustiju, ja skočim i izderem se: MILANE!**
On se preplaši, ruka mu trzne, jogurt prolije po tipkovnici, po trenirci, ali najbolje od svega je bilo kad se okrenuo prema meni, ubilački pogled, htio me ubit! Ali, unatoč tome, ja sam htio puknut od smijeha! Cijela desna strana lica mu je bila prekrivena debelim slojem voćnog jogurta od jagode! Ahaha, kako sam ga splašio! Totalno je cijeli bio u jogurtu, zasran, musav, ali ljut ko cucak!
Digno se, umio, i dođe se derat na mene, a ono još jogurta na bradi! A ja u smijeh! A on još bjesniji! Jao što sam se taj dan dobro nasmijao… Što je najbolje, morao je cijeloj tastaturi počupat tipke, i svkau čistit wc-papirom. Dva sata je jadan potrošio na to…

E, sad, u početku sam spominjao kako on mrzi dok ja pijem iz flaše…e, pa ova situacija mi je baš dobro došla da ga ušutkam i oko toga…
Naime, velim ja njemu, zašto nisi pio iz čaše, uvijek mi sere da ja pijem iz čaše, a sad on pije iz flaše. On meni pametno odgovori: Zato jer čaša ima još veći otvor i još više bi se zalio. A ja njemu fino poklopim: E, zato ja ne pijem iz čaše
Sam je dalje ušutio, i nastavio čistiti :)

**Milan nije pravo ime mog cimera, ali da baš ne objavljujem imena, stavio sam ovo :)
Pozdrav svim Milanima!

KAKO SMO SE ZARAKIJALI I ZASPALI

Dogovorili se ja, frendica i cimer jednu subotu otić van. Idemo se malo napit. I dogovorišmo se mi, kao, idemo se naći pred faksom u 22.30h. I nađosmo se mi u 22.30h pred faksom, i kuda ćemo, ajmo u kafić A. Neću imenovat kafiće, jer nam nisu davali popust, u jednom kafiću nam ni račun nisu donesli, a dobro znaju zakon da ako se ne dobije račun, da onda kuća časti. Ali se konobarica pravila blesava kad sam joj to reko.
Uglavnom, dođosmo mi u kafić A, i ja naručim koktel Sex on the beach. Nije baš neki…nadao sam se nečem boljem za prvi put… Ne, nisam mislio da mi je sex prvi put, nego mi je prvi put da u životu pijem koktele.
Popili mi to, ajmo dalje, u kafić B. Dođosmo u kafić B, ajmo neki shooter sad uzet. Uzeo sam…e jebiga, ne sjećam se, neki mali, al ništ koristi. Eksirali, platili, krenuli dalje. Nismo ni cigaretu uspjeli zapalit.
Sad smo krenuli u jedan malo udaljeniji kafić, kafić C. Došli tamo, meni dosta koktela. Ajde sad, ja sebi naručio velki Pan i votku. Strusio votku, popio pan, frendica popila bambus svoj i cimer popio svoj bu-bu. E, da, prije nego što smo došli u kafić C, otisli smo kod jednih frendova na stan, ono, da ih kulturno pozdravimo, a ono kita, neće nam ni vrata otvorit…a nema veze :)Nakon kafića C, vratili smo se u kafić B gdje sam prvi puta u životu probao fenomenalnu stvar! B-52! Koja ludnica od koktela! Vrijedi svih 18 kuna! Toliko me udario i oduševio da sam našao i recept za njega!
Kako napraviti svoj B-52Nakon toga, otišli smo na benzinsku u nadi da ćemo kupit nekog vina. Jeftinog vina nije bilo, pa smo kupili onih malih štokova. I kud ćemo s tim, ajmo kod frendice na stan. Došli na stan, popio ja to (oni nisu pili, napila me gamad) i velim ja cimeru: Idem ja dremnut 10 minuta, pa ćemo mi u dom. Aha. Budi mene cimer, ljulja me, al bezuspješno, ko da budi kladu. Navodno su me i šminkali dok sam spavo…al nema veze, nije se vidjelo ujutro :)Uglavnom, kako sam kasnije saznao, ja sam jelte zaspao, a cimer je krenuo u dom. Frendica mu je rekla da ako hoće, može i on tu prespavat, pa mu je složila dvije fotelje. I tako smo se mi napili, frendica spavala u svom krevetu, ja u svom, a cimer (cimer ko cimer, mora se brinut o meni ) se kvrčio i grčio na te dvije fotelje :)Ujutro kad smo se digli, odma mi cimer počeo lajat, da kakva sam ja pijandura, da kak sam se mogo tak napit, da kak smo ostali ko kreteni tu spavat…al najviše ga je živciralo to što je spavo u fotelji :)

A jebiga, zato cimeri i služe, ne :)

Eto, ljudi, do utorka - pauza. Bok i budite pozdravljeni!

Tu u ovom divnom gradu Varaždinu, moguće je na iksicu jesti na četiri mjesta u gradu. I tako danas ja otišao na jedno od tih mjesta poslije faksa, ručao, i kupio si sok sa ciljem da ga nosim u dom, da ga stavim u frižider, pa da imam… I dođem ja tako u sobu, krenem otvorit frižider, kad veli meni moj cimer: “Imaš jedan jogurt/puding/štaveć u frižideru.” Ja pogledam, ono stvarno, meni moj cimer ostavio neki puding (fini puding), sjetio se on mene :)
Jedino što mi je malo mutno što preko cijelog poklopca piše Dessert for you. Hm…a neka, bar sam pojeo puding :)

Bitna stvar je da poznajete (barem donekle) ukus vašeg cimera. Recimo, moj cimer zna da ja volim pudinge i jogurte i to sve, i zna da ako ih on ne pojede, ja ću. Tak sam mu pojeo već dva voćna jogurta. Jeboga on, donese ih u subotu ili nedjelju s ručka i drži u frižideru! Pa jel ti to za jest il za držat i gledat!? Ja frižider koristim da ohladim nešto i da nešto držim na hladnom, al koja je svrha držanja jogurta po par dana u frižideru?

Uglavnom, pojedoh mu te jogurte, i pojedoh danas puding. Zna cimer šta volim, sam si je kriv :)

A što se mene tiče, ja u biti ni ne znam šta on voli, mislim, čovjek jede burek s jabukom? Šta je to? Ja znam da postoji burek (pita s mesom), a ono što se kod nas prodaje kao burek sa sirom, to bi u Bosni bila pita sa sirom. U Bosni da naručite burek s jabukom, dobili bi burek i jabuku :)

Tak da ja ne znam šta on jede, al recimo znam da ne voli ajvar. Jebiga, kaže da ima neke traume iz djetinjstva od toga, pa ga ne voli. Ok, ne voli. Ne volim ni ja hladetinu. Ali recimo, znam da voli špek. Voli špek, al ga ne zna rezat. Majko moja, šta radi od njega :D
Morat ću ga naučit kak se reže špek.

Koja je poanta ovoga svega? Pa poanta je ta da saznate što više o vašem cimeru, jer ono, dok idete doma, i onda se cijela obitelj okupi oko vas, došo student kući, i onda vam na odlasku natrpaju čokolade, bonbona, keksa, mesa nekog suhog, pol ručka vam spakiraju u one plastične posude, i kila kruha i to je to. I onda dođete u sobu, i cimer vam je tamo. Voljeli ga ili ne, nije kulturno jesti, a ne ponuditi! Ne samo da nije kulturno, nego je po meni i nemoralno, ipak, radi se o hrani, a tu ne bi trebali biti sebični. I tako ja svog cimera uvijek ponudim svime šta donesem, od paštete do čokolade preko ribljih konzervi i sireva. I jede on :)

Ali, moram priznati, ni on nije drugačiji, kada dođe, uvijek donese kolača, par ribljih konzervi, keksa nekakvih, neke čokolade i to. I to je ok, jedino što on slabo jede, ko ptičica, pa na kraju ja jedem te kolače, još ja njega moram nutkat njegovim kolačima :)

E, ali, sad u biti dolazim do onoga o čemu sam tu gore pisao…smatram da cimerima ne bi smjelo biti bitno što je čije. Mislim, ne baš doslovno za svaku stvar, ali recimo, za stvari kao što su hrana, to bi trebalo bit zajedničko. Jedan vikend ću ja donest kolače, drugi vikend će on. I tak to ide, prirodni ciklus. No, problema uvijek može biti. Evo kojih i kakvih.

Prvo - cimer vam može biti govno koje će pojesti sve vaše, makar ima i svoje. Ali vam ne bude vratio, niti dao to svoje. To je živo govno i takom govnetu ne treba dati ništa. Ništa. Jer, gledajte, jedno je dok ja svom cimeru pojedem sve kolače, ali pod jedan; on ih ni ne jede previše; pod dva; ne pojedem ni ja sve (ostavim par komada da ih on pojede, ak ih ne pojede, onda ostanu da strunu); a pod tri; ja svoje kolače uvijek ponudim cimeru i on isto tako zna da smije to jest i dok me ima i dok me nema. To je jedna stvar, a drugo bi bilo da mu ja pojedem i ne dam svoje. I još da ga pošaljem u kurac kad mi prigovori… ali ima i takvih, vjerujte mi.

Drugi problem - vi s cimerom podijelite svoje kolače, al dok treba njegovo jest, e onda kurva ne da! Toliko je škrt da ode u WC i jede na silu, sam da vi ne jedete. Takve treba tuć. Mi smo u domu u srednjoj imali takvog jednog, točno je živio po pravilu “Prvo jedemo tvoje, a onda svako svoje.”
Al nije dugo trajao, mi smo si svaku nedjelju navečer kad bi se vratili od kuće složili takvu gozbu, i to pokraj njegovog kreveta, tak da gleda. I sam smo čekali da nas traži komadić kobasice. I dobio je. Al smo ga zato onda cijelu noć dalje maltretirali

Treći problem - imate ok odnos sa cimerom, jedete njegovu hranu, on vašu, i to funkcionira. I onda vi jednog dana vidite u trgovini neku poslasticu, ili nešto što dugo niste probali, a volite to. Recimo, neka to sad bude piva. Limenka pive. Kupite pivu, hladnu pivu, donesete ju u frižider, ostavite ju da se hladi…vi odlazite na faks, vani vrućina, predavanja dosadna, razmišljate o pivi, maštate o njoj, jedva čekate da profesor završi i trk! Vi trčite prema domu, sudarate se s ljudima, prelazite preko crvenog i preskačete auto koji je upravo krenuo, a šofer vam usput jebe sve sveto, vi trčite i dalje, idete po MRZLU pivu kad ono - kurac! Cimer vidio pivu u frižideru, hladna piva, pa popio.
Da drama bude veća - taman kad ste skužili da nema pive, cimer podrigne, onako, iz dubine duše
Tu valja imati dobru samokontrolu, u protivnom, mogli biste ubiti cimera.

O čemu se radi u zadnjem primjeru? O tome da, koliko god vi dozvoljavali cimeru da jede ono što vi kupite ili donesete od kuće, uvijek mora postojati neka granica, čisto zbog ovakvih slučajeva. Nije problem u pivi, kupit ću ja cimeru pivu ako hoće, nego je problem u tome što cijeli dan čekate na nju, i na kraju je on popije. Ni toga ne smije biti. To morate fino cimeru naglasiti, on mora znati da ako to pipne, da je vrlo vjerovatno da neće spavati idućih par dana, da neće moći učiti, da neće jesti ni piti, a kamoli živjeti normalno. Mora znati da ako vam popije pivu, da nema tu ono, kupit ću ti novu, ne, cimeru dragi, kupit ćeš mi six-pack novih. Čak štoviše, dva six-packa. I uposlit ćeš neku konobaricu da mi posluži te pive. A piva mora biti toliko hladna da se konobaricama ukrute bradavice dok ih nosi. Ovo zadnje sam pročitao iz jednog starog KLIK!a :)

Jednom kad se i taj odnos oko frižidera uspostavi, život će vam biti mnogo ljepši. Nećete više biti gladni navečer samo vi, jer ako ima hrane, jedete obojica, ako nema, jebiga, gladujete obojica. Najnormalnija stvar.

KRATKI EDIT: Cimer mi je danas otišao doma, ide na neke pretrage, ali nema beda, vraća se već sutra, valjda će bit kakvih kolača ili barem pašteta

Dok živite s cimerom, važno je imati dogovor koji funkcionira što se tiče čišćenja sobe, otvaranja i zatvaranja prozora, i svega ostalog šta jednoj strani može smetati, a drugoj ne.
Ja i cimer kad smo se uselili nismo imali neki poseban dogovor, nego tek kad smo odlučili da bi mogli očistit sobu i kupatilo, onda smo se išli dogovarat. I tada, kaže meni cimer “Jel može da ja usisam, a ti opereš kupatilo?” Ja onak, može, jebe mi se uostalom, al sam tad naučio nešto novo o mom cimeru. Pa on je jebeni čistunac! Čovječe, pa taj se boji bakterije više nego vraga! Ja šlapom dotaknem vrata frižidera, a on odma: “Ne, ja uvijek operem ruke i onda moram otvarat ta vrata koja ti sad zaprljaš!” Mislim si, jebote, pa jel cijelom šakom otvaraš vrata? A i ako otvaraš, onda fino operi pod, imaš krpu za takve stvari, operi pod, pa će bit čist. I s njim moje papuče. I vrata na frižideru
Mislim si u glavi, jebote, kak ću ja živjet s takvim nekim ko se boji bakterije toliko da kad ide odnest smeće, da stavlja gumene rukavice! A jebote… i od tad ja perem kupatilo, jer se njemu to očito ne sviđa… u biti, jednom prilikom je prao, al je stručno preskočio WC školjku, valjda su mu bakterije i bog zna kakvi virusi iznutra zaprijetili da ak ih pipne domestosom, da će ga za guzicu ugrizt i jaja mu otkinut :)

Al onda smo se ja i moj dragi cimer ovako dogovorili: ja ću vodit brigu o kupatilu, a ti vodi brigu o smeću u sobi. I bi tako. Otprilike. Smeća nam se već tri puta nakupilo toliko da skoro ispada kroz prozor. Doslovce. I onda se još on žali da nešto smrdi u sobi. Ma da!?

Zato je bitno da se unaprijed dogovorite, ko čisti, ko pere, ko riba, ko nosi smeće. I bit za to odgovoran. Vodit brigu o tome da kada se napuni vreća za smeće, onda treba ili odnest smeće ili izvadit tu vreću, stavit je sa strane, i stavit praznu vreću. I to treba napravit onaj koji je za to zadužen. A ne kak meni moj cimer veli, uzmi si drugu vreću. Uzmi ju ti! :P

Ukoliko to ne riješite odmah, dok se ne poznate, nećete nikad. Vjerujte mi na riječ, ja i cimer smo skoro godinu dana zatvoreni u ovoj sobi, i još uvijek svađe oko kupatila i smeća, te pranja (njegovog) suđa. Evo baš dok ovo pišem, on leži na krevetu, a vreća za smeće puna. Digni se pa ju odnesi! I dvije kutije pizze su tu, koje sam kakti ja trtebao odnest. Ha, ja perem kupatilo :)

Druga stvar oko koje ćete se kad tad posvađati jest prozor. Neki kao ja vole kad je prozor stalno otvoren, volim kad u sobi ima zraka i svjetla, čak ni malo propuha ne smeta. I onaj zvuk izvana mi baš paše dok sjedim za kompjuterom. Dok moj cimer, čista suprotnost. Što mračnije to bolje. Zrak? Kisik? Kakav kisik, njemu je dost radijacija od monitora i on živi :)

Ali tu ajde nađemo neki kompromis, samo što je problem što je on ko penzioner. Ja otvorim prozor (vani vrućina), a on odma po trenirku. Ja onak gledam, wtf, kak ti nije vruće!? Ma kakvi vruće njemu je još i hladno.
Eto, čisti dokaz da nas ima svakakvih. I sad je meni fino, on spava, prozor je otvoren širom, fino se soba lufta i baš lijepo. I to sad tu pišem tak da mi idući put ne može kljucat da on ne može s otvorenim prozorom spavat :)

Prozor, čišćenje…muzika. Iliti glazba. Ja mogu svašta slušat. A volim i glasno slušat. Moj cimer, hm, ne baš. Ovisi, nekad sluša techno, nekad domaće, a voli i narodnjake poslušat. Da, eto, sad svi koji znaju mog cimera, iz prve ruke mogu čuti da on sluša narodnjake! Ali problem nastaje dok on mora učit, ili dok ga boli glava, ili dok mu jednostavno tak nešt pukne, onda ja moram stišavat! Ja si stavim slušalice, al opet je preglasno, on opet čuje van…ma mislim si, kupi i ti slušalice, pa ćemo obojica imat slušalice, pa niko nikoga neće čut. I tak ćemo i napravit. Ak si on ne kupi slušalice, ja ću mu ih kupit. Jer izludi te to dok ja slušam nešt, pa čujem “ugasi” ili “stišaj”. A kad bi obojica imali slušalice, bilo bi to baš super, jer onda bi mogli glasno slušat glazbu i jedan i drugi, a da se međusobno ne čujemo. Tak i tak znamo za komunikaciju koristiti Icq, iako nas dijeli pola metra…

To su vam tako, neke stvari oko kojih je uvijek bilo i uvijek će biti svađa. Znam da smo se i u srednjoj u domu svađali s čistačicama i odgajateljima kad smo morali nosit smeće, ono, šta bi ja nosio smeće, ak mi ne smeta! Ni sad mi ne smeta, pa me ne dira, al znam da kad bi ja morao biti taj koji nosi smeće, popizdio bih od trucanja “daj odnesi smeće” :D

Al sve je to za ljude, ima nas različitih, i baš zbog toga nam nikad nije dosadno. Sve je stvar kompromisa. Nađite ga i bit će sve ok. Stvarno. Evo ja i cimer još tražimo svoje kompromise. Ja ovo pišem, a on mi papučom lupka o parket…ak mu kažem da prestane, počet će opet. Ak šutim, diže mi se tlak. Ma nek ide u kurac, nek lupka koliko hoće.

Poanta svega - više ne živite u svojoj sobi, gdje ste sami u svom svijetu. Sada tu sobu dijelite s nekim ko je 100% drugačiji od vas. Moj cimer bi rekao - dijametralno suprotan :)
Većina vas ako dijeli sobu sa bratom ili sestrom također ima svađe oko ovoga ili onoga, pa zašto onda ne bi imali i sa cimerom?

Živjeli ;)

Kratka lista stvari što svaki cimer treba nositi sa sobom kad se useljava u dom. Preskočit ću ono standardno (roba, čiste gaće, potkošulje, majce i to…) nego ću više pisati o onim stvarima za koje ni ne znate koliko vam mogu značiti.
Koliko god blesave i trivijalne te stvari bile, olakšat će vam život.

Prva stvar koju morate ponesti jest kemijska olovka iliti penkalo. Kemijska vam je nešto najosnovnije, uvijek ćete morati nešto čačkati i pisati, po papirićima, ili po onoj podlozi što bude na stolu, onaj veliki kalendar, ako imate to. Jedan savjet: imajte par penkala u pernici, za faks, ali imajte posebno odvojena penkala na vašem radnom stolu, tak da ne morate onda otvarati tobru svaki puta dok trebate nešt zapisat, bitno je da vam je penkalo pri ruci. Zašto je važno da imate penkal, ili više njih? Zato, jer kad će vam trebat, a nemate svoje, onda ćete morat cimera zajebavat i tražit ga “dodaj mi penkalo“. U početku je to ok, mislim, zašto vam i ne bi cimer dodao penkalo, ali kasnije zna biti pain in the ass. Totalni.

Mene je moj cimer, npr. već toliko puta žicao kemijsku, da svaki put dok me sad opet traži, uvijek prvo okrenem očima, skinem mu nekog s nebesa, velim mu nek si nabavi više to jebeno penkalo, i onda mu dodam. Tek onda. Već sam mu tri penkala do sad poklonio, ali i ta tri je negdje pogubio…Cimeru dragi, nabavi penkalo!

Druga vrlo bitna stvar jest kalendar. Po mogućnosti one što imaju tri mjeseca na jednom listu, znači, prijašnji, sadašnji i budući mjesec, neka ima velike brojke (tako da ga možete čitati i s kreveta), i neka ima ono plastično govno s kojim se označavaju datumi. Jako, jako praktična stvar! Naravno, u dogovoru s cimerom, tko se prvi probudi, mijenja datum.

Dobra stvar je imati i nekoliko onih markera za označavanje teksta, jer osim što ćete označavati rečenice (odlomke, ili čak cijele stranice) u knjigama i skriptama, tim makerom možete na kalendaru označiti datum kolokvija ili ispita! I onda još kemijskom (vašom, gore spomenutom) ispod datuma napisati iz kojeg kolegija je ispit. Vrlo handy stvarčica!

Znači do sada smo spomenuli penkalo, kalendar i markere i to troje sklopili u skladnu cjelinu. Idemo dalje… Bilo bi dobro kada bi imali tzv. white board, znate ona bijela ploča (malo veća) gdje markerom zapisujete nešto, šarate, crtate? E to bi bilo dobro imati, a ako nemate to (mi nemamo), onda uzmite onu plutenu ploču, pa onim iglicama (pinovima) fino zabadate papire neke, raspored predavanja, izjavu o čistoći sobe i slično. Mi to nismo imali na početku, ali je dom onda to postavio u svaku sobu, i stvarno je super stvar.

A što vam dalje treba… wc papir! Obavezno ponesti svoj, i to ne dvije ili tri role, ponesite odmah cijeli paket! Ozbiljno! Tako da si u WC možete onda natrpati role i role papira, tako da vam nikada ne nestane, a ne da vam se dogodi isto što i mom cimeru (u biti, ja sam zaslužan za to ), on ide na WC, obavljat veliku nuždu, a ja potrošio zadnju rolu papira i ostavio mu onaj karton. I on fino sjeo, zaključao se, obavio nuždu, i kad je obavio, sam se čulo iz WC-a A U PIČKU MATERINU, onako, kroz smijeh :D
A ja ležim na krevetu i smijem se, hehe :) Od tad pazimo i ja i on koliko imamo WC papira i u WC-u je uvijek barem jedan cijela rola. Dakle, zaključak - što više WC papira, to bolje!

Sa sobom možete ponesti i još dvije stvari: cvijet (imam ja) i plišanu igračku (moj cimer ima svog klokana). Cvijet vam treba zato jer postoji šansa da dobijete kutiju šibica, a ne sobu, pa dok rade kompjuteri 24/7, monitor grije ko lud (jebiga, nema se para za LCD), sunce prži, nema zraka… onda vam cvijet oslobaÄ‘a kisik, jeli, po zakonima fotosinteze :) Nije sad da oslobađa ne znam koliko kisika, tak i tak morate otvorit prozor, ali ono, ako ništa drugo, lijepo izgleda :)

A što se mog cimera tiče, on ima svog Klokyja, plišani klokan. Dobio ga iz Australije. Pravi mu društvo dok mene nema. Ok je imati takvo nešto, neku igračku, cvijet, sliku…ponesite si ono što imate i doma u svojoj sobi, nešto vama drago.

Ja inače imam naviku čitati na WC-u. Volim jednostavno sjest na WC, i tokom olakšavanja pročitat neke novine. 24 sata, Metro express (bok, Divni), ili takvo nešto. Volim i ove informatičke časopise, u biti njih najviše i čitam. I zato je važno da ako imate takvu naviku, da si ponesete bunt časopisa, novih ili pročitanih, kako ne bi na novoj školjci sjedili i gledali u dosadno smeđa vrata ili u bijele pločice.

Dobra preporuka je ponesti ili svoj cijeli veliki jastuk ili barem neki mali jastučak koji će vam pomoći da se priviknete na novi krevet i novi jastuk. Meni je moj jastučak pomogao, i uvijek je sa mnom, gdje god da idem. Ne postoji uzalud izraz “moj krevet”, pa kad već ne možete ponesti cijeli krevet sa sobom, ponesite barem dio.

Filmovi, mp3ce i pornići, to se naravno podrazumijeva :D

Dobro je za prve dane ponesti i neke sokiće, i neku hranu šta može stajat u frižideru koji dan, dok ne naÄ‘ete omiljenu pekaru gdje ćete si kupovat bureke, jer vam se ne da skroz do grada na ručak ili večeru.

Budući da ćete imati hranu, treba vam ipak i neko posuđe, neka ste vi student i ništa vam nije važno osim dat godinu, al bar jedite iz tanjura :) Znači, tanjur, plitki, mali, vilica, nož, žlica, sol, šećer, kava, šalica za kavu i to…ako pijete kavu, treba vam i džezva za skuhat kavu…

Ako ćete imati predavanja (pre)rano ujutro, trebat će vam nešto za buđenje. Ja osobno od srednje škole koristim alarm na mobitelu, i to imam neku toliko iritantnu melodiju da nema Boga da ostanem spavat. Naravno, postoji opasnost da ću opet zaspat nakon što ugasim alarm :)
Ali ako vam to nije dosta (kao mom cimeru, koji je btw. nedavno tek otkrio čari izvješća o dostavljenom SMS-u, još čekam da otkrije da na mobitelu ima alarm…), uzet ćete si jednu onu radio budilicu. Fina stvar, glasna u pizdu materinu, ali efikasna.
Hint: može se dogoditi da vas cimer traži da ga ujutro probudite (u pola sedam, prije nego krenete na predavanja). Vi mu naravno, kao uzorni cimer, obećate i date časnu pionirsku da ćete to napraviti, i to vrlo kvalitetno. U pola sedam ujutro, vi fino počnete buditi cimera tiho ga dozivajući imenom, pa se počnete derat, pa upalite svijetlo, a kao šećer na kraju, ubijete ga njegovim oružjem - uzimte njegov radio-alarm, i upalite radio. Pojačajte na najglasnije, i postavite radio negdje gdje on ne može doseći, osim da se digne. Zadatak uspješno obavljen. Ako se kojim slučajem počne derati na vas, pošaljite u tri krasne, sam je to tražio :P

I za kraj, ono što vam treba je onaj bunt papira, čistog, a4, bijelog, za šaranje i printanje. I nešto uredskog pribora, tipa spajalice, klamerica, post-it papirići i te sitnarije.

Sada, kad imate ovakav popis, fino si možete u vašoj sobici organizirati pravi mali ured! Lijepo to posložite i bit ćete zadovoljni i sobom, čak ćete voljeti sjesti tu i tamo za taj stol sa namjerom učenja. Naravno, samo namjerom :)
Kad se dokopam nekog digitalca, stavit ću slike mene i cimera, a i slike naše sobe, tako da vidite kako se živi :)
Pozdravljeni bili!