I, blackshtef

Jebemti, nisam ni znao da mi je cimer u biti jako, jako pametan! Ali ovaj put stvarno, bez zajebancije. O čemu se radi?
Kupio ja ventilator, jelte… i ventilator stoji na svom postolju, onak, visoki je. I ima veliki propeler, pa fino hladi. I okreće se, pa hladi još bolje.
I to je sve super kad sjedim ja dolje za kompjuterom, pa mi on direkt u leđa piri. No, sve je to fino tako idilično dolje, ali kada se popnem gore na krevet, a onda je muka.
Gore mi temperatura svaku ovu ljetnu noć bude 30 celzijevaca. Pa nenormalno, ne možeš zaspat, ne možeš ležat, sam osjetiš kak se znojiš, sparno…ah…

I tako, siđem ja jučer dolje, i “kontam“…imam ventilator, i imam kakti neki ormarić koji mi služi kao pomoć pri penjanju na krevet i silaženju s istog. Kontam dalje, ventilator je visok, i taj stolić je visok (donekle), ali je bome i moj krevet u visinama.

Uzmem ja onda ventilator, stavim ga na taj ormarić, i gle čuda - taman glava ventilatora doseže malo iznad mog madraca, tak da me fino može hladit. Još sam ju malo onak nakrenuo, tak da mi što više zraka mlati gore.

Sve je to bilo super, osim dvije stvari: prvo, hladilo mi je samo noge, jer je ventilator bio postavljen tako da ako bi se okretao, ne bi hladio po meni, nego više prema cimerovom krevetu.
Drugi problem je predstavljao prekratki kabel za struju. No, ja sam uzeo svoj produžni, malo potegao i postavio ga na kućište, tak da je kabal od ventilatora bio naknap sa ovim. Uglavnom, spojio sam ja to, ali je težina produžnog prevagnula, i stalno padala, što je moglo za sobom dovesti do pada ventilatora, što ne bi bilo dobro.

Ako vas je, poštovani čitatelji, prethodni odlomak teksta malo zbunio ili vam teže sjeo, ne brinite, ono što morate znati jest da je kabal bio prekratak i da je postojala mogućnost da ventilator padne. Na mog cimera. A to ne želim. Ja to ne želim. Ili možda…hm…ma ne, ipak ne želim

I sad, tu nastupa moj cimer, Cimer Hrabri, Cimer Dobri, Cimer Drogeraš i sl…
Nije se jadnome dječačiću dalo stalno pazit na kabl, podizat, pazit da mu ventilator ne padne na glavu i slično, pa se on spametio, ustao sa stolca (da, da, ustao!!! maknuo se od kompjutera…btw. opet je počeo igrat Final Fantasy VIII, jučer ga je igrao 6 sati u komadu…koja biljka ) i pomakne on taj moj ormarić, skupa sa ventilatorom na njemu, negdje na sredinu sobe. Tako ga je fino složio da je ventilator bio na sredini mog kreveta, a i kabel je bio dovoljno dug odjednom.

I sad, pitaš se ti, poštovani čitatelju, zašto je moj cimer toliko pametan? Pa evo, kako je on složio ventilator, tako sam ja uključio ono da se ventilator vrti. Da ide lijevo-desno. I vidi čuda!
Ventilator se okreće lijevo-desno u točno onoliko velikom kutu koliko mu treba da mene ohladi, od glave do pete, doslovno!

Ležim na krevetu, a osjećam se ko da sam na plaži! Vjetar ugodni ide od glave, na leđa, noge, tabane, pa onda nazad!

Od danas to prakticiram redovito, još da mi je laptop, ne bi se uopće morao dizat iz kreveta, a ovako, zbog kompjutera, još uvijek moram.

E, još jedna stvar…
Jučer prije spavanja smo se ja i cimer dogovorili da danas nema kompjutera. On je pokupio moje i njegove kablove od napajanja za kompjuter, dao sam mu i onaj za napajanje monitora i UPSa, da ne bi slučajno došao u napast. Trebamo danas učit ko ludi, sutra je pismeni ispit, pa smo tako kablove fino stavili u fijoku i pod ključ. Eto.
Ovo sad pišem sa kompjutera u učionici, al to je samo sad, dok ne krenem s učenjem. Inače, kablove dobivam tek u utorak navečer (poslije usmenog), tak da me neće bit dva dana online

Eto! Vidimo se za koji dan!

O da! Naravno, nemamo aparat pri ruci, pa ne možemo slikat, al kupili smo ventilator. Ustvari, kurac kupili, kupio ja. Al ajde, kao, kupili smo ga. Glavno da je bio dovoljno jeftin (cca. 80 kn), da je na toj visini da mi piri direkt u leđa i glavu i da ima promjer 40 cm. E tako

Nismo se ni nadali da ćemo dobit tog trećeg cimera, al bilo je toliko vruće da nije bilo za vjerovat…još smo mi sebi stavili alu-folije preko prozora, al onda dok je stalno zatvoreno, nema zraka u sobi, smrdi, ustajali zrak…fuj.
I ovaj tjedan cimer otišo doma, a ja ležim u sobi…vruće je…ako otvorim prozor, bit će još gore…nema zraka, ne mogu propuh napravit, ništ…
I sine meni ideja! Ventilator! I tako, odem ja s frendicom u trgovinu, uzmem ventilator i u dom da ga složim. Složio ga i sad radi ko lud, stalno se vrti! Super stvar nema šta.

Tako da sada vidite da u biti ja nisam tako loš cimer kako se činim preko ovog bloga, jer, malo koji cimer (uključujući mog) bi tako kupio ventilator svom cimeru da mu ne bude vruće, hehe

To je bilo to što se ventilatora tiče…od ostalih stvari, moram napomenuti da ja i cimer jako destimulativno djelujemo jedan na drugoga. Pogotovo što se učenja tiče, nikak da krenemo.

Učili smo tak za ispit iz statistike.
To je izgledalo otprilike ovako: Dan nam počne u podne. Dignemo se, mamurni obojica, sjedamo svaki za svoj kompjuter, i onda brzinski pregled po forumima i blogovima, pa na ručak.
Na ručku se zadržimo cca. sat vremena. Vratimo se u dom, pa odma za kompjuter, onako, dovršit svoju dnevnu internet dozu. U mom slučaju, moja internet “sesija”, znači, ono, početna, full, traje 2 do 2 i pol sata. Kod cimera isto tako. Ovisni smo o internetu toliko da ne znamo više ni kako zvučimo, jer najviše komuniciramo prek ICQa. Žalosno, a?

Nakon velikog broja prenesenih megabajtova, mogli bi pogledat neki film. Hopa, ajmo rovarit po mreži, da vidimo šta nismo gledali. A ako smo baš lijeni (nedjelja), onda pošaljemo broadcast poruku svim userima na mreži da nam vele koji je film dobar

Pogledašmo film, i nakon filma, pogled nam pada na sat. MILANE JEBOTE; PA VEĆ JE ŠEST POPODNE! PA KAD ĆEMO UČIT!? A Milan odgovara: Budemo!
A ja vjerujem Milanu, mom cimeru, pa ono, budemo, ak on kaže da budemo, onda valjda budemo

Uglavnom, dan nam tako prođe da ne znamo ni sami kako. Ali da bi učili malo - ne. I tako je došao vikend pred ispit, moramo učit, al da…stignemo mi
Dođe nedjelja, e sada bi već bilo krajnje vrijeme. Ja ugasio kompjuter, sjeo vježbat zadatke iz statistike, a cimer lego na krevet učit teoriju.
Odma prvi zadatak nisam znao rješit, pa sam odustao. Na minutu. Cimer isto tako otprilike.
I tako prođe i nedjelja i dođe ponedjeljak. Došli mi na ispit, pisali, i cimer ode doma. Veli da se nada prolazu, dobro je napisao kaže. Ja si mislim, ono, nemoguće, al ajde…
Došli rezultati, hehe, i vidi čuda, nema ni mene ni cimera na listi za prolaz
Nazovem ja cimera, velim mu, kao, ono, pali smo jebiga, a on u čudu “PA KAK?”…e…

Zato, ako ćete ikad živjet s cimerom, pokušajte jedan na drugoga djelovat stimulativno. Dogovoriti se da idete zajedno učit, i da učite u komadu ono, par sati. I onda pol sata pauze, pa opet. Jer ovo dok jedan sjedne za kompjuter, sjeda i drugi i tu nema lijeka, to je tak, nažalost.
Treba djelovat jedan na drugoga, makar mu morali isčupat kabl iz komjutera

Jer upravo ista stvar se i sada događa, u ponedjeljak imam jedan od jačih ispita, a ja nisam ni U od učio
Al budem sad, napišem post pa idem.

Eto. To bi bilo to šta se dogodilo novoga, drugo nema ništa posebno…barem ne nešto što bi trebalo staviti na blog, jel…
Idem sad učit, treba za ponedjeljak naučit…ajde zdravo!

Poštovani gosti, dobar dan!
Vjerujem da ste primjetili kako u zadnje vrijeme nema novih dogodovština mene i cimera, a razloga je više…

Jedan od razloga je taj što se trenutačno ništa zanimljivoga ne događa kod nas. Mrtvi smo. Prevruće nam je za neku zajebanciju.
Dalje, obojica imamo za učit. I to puno. Krv pišamo. Ok, ne pišamo, ali budemo. Ne učimo, ali krećemo lagano

Zbog toga, a i zbog vrućine, nemamo baš vremena se zajebavat, a onda ja nemam ni o čemu pisat. Već mi se par ljudi javilo da bi htjeli čut nove dogodovštine, ali ih jednostavno nema, bed.

Zato sam ja sada donesao ovakvu odluku (učim statistiku za ponedjeljak, pa taman prije nego krenem na trendove, da obavim i ovo…):
Ovaj blog je zatvoren. Ne totalka, ako se dogodi nešto zanimljivo, napisat ću, ali je službeno zatvoren. Prije je ono bilo vremena i materijala za pisanje, pa se mogao održavati ritam jedan post (poduži) na dan, ali to sada više nije moguće.

Eto.

A druga odluka je ta da na jesen, kad se opet ja i cimer (ako bog da) doselimo u dom, onda prebacujem ovaj blog na svoj server, pa ćemo tamo pisat i ja i moj cimer
Vjerujem da će to bit jako dobro, jer svaki od nas ima nešto za reći/napisati o onome drugome, a sada, tj. od jeseni će to i moći.

Eto, čitamo se tad, možda i prije, vidit ćemo :)
Bok!

Dobar dan!
Jebiga, malo mi je bed pisat u zadnje vrijeme, u četvrtak sam cijeli dan u sobi imao goste, skenirali smo neke časopise za STAK. E, da, btw, STAK je od četvrtka službeno postao udruga. Ako ima nekoga tko bi nas htio sponzorirati, slobodno nek mi se javi

Onda smo navečer kao išli radit DTP za časopis, al smo se napili ko guzice, pa nismo ništa radili. Ta piva…

A i ispiti su sad stisli, idući ponedjeljak imam ispit, pa kolokvij, pa opet ispit. Bedara. Teška. Jedino što je dobro je što mi je cimer otišo u petak doma. I ja sam onda planirao početi učiti…aha.
Odem na večeru, zapričam se, vratim se u dom, pogledam film, legnem spavat.

Probudim se u subotu u 11, ručak, pa blogerska kava (koja je btw. prošla vrlo neuspješno), pa onda u dom, kakti počet učit, pa film, pa još jedan film, pa nisam išao na večeru, nego sam jeo špeka i suhog mesa nekog, pa film, pa spavat. U pol tri ujutro.

Danas se opet dignem u 11. E, onda sam odlučio da danas nema ni ručka ni večere. Pa bezveze izgubim 45 minuta na tome, pa onda dok se vratim i dok se “ufuram” u učenje još ode kojih pol sata, pa ono, ne idem.
Ali, budući da sam i ja čovjek od krvi i mesa, živo biće, moram jesti. Pa sam si tako otišao kupiti kruh u pekaru.

Kad sam se vratio u dom, odlučio sam, budući da mi je cimer lijen ko guzica i glumata nekog čistunca, a ne zna ni kupatilo oprat, a kamoli sobu pospremit, odlučio sam sâm to napraviti. Uzeo sam na porti usisavač, usisao cijelu sobu!

Vratim dolje usisavač, odnesem smeće, i kad sam se vratio gore, oprao sam suđe. Kad sam oprao suđe, oprao sam i kupatilo. Soba blista!!!

E, tako, sad ja imam čistu sobu i čisto kupatilo, čisto suđe…Jedino mi još ostaje da se s cimerom dogovorim neke stvari oko toga, jer ako planiramo i iduće godine bit cimeri, neće moći to više ovako…

Eto…nemam baš o čemu pisati, budući da sam sâm, jelte, a i moram učit
Jedino što planiram u bližoj budućnosti jest preći sa Bloger.hr-a na svoj hosting, znači, maknuti se iz ove mreže. Ne zato jer mi nešto smeta, čak dapače, super je sve, nego ono… Kad već imam hosting, da ga iskoristim
Ali otom potom.

Idem sad učit, budite mi dobri, zdravi i uzbrdo brzi, uživajte, učite, polažite ispite i upisujte se na fakultete
Živjeli!

Danas sam na faksu zaspao. Čekali smo profesoricu, ja, Divota, i frendica. Druga jedna, ne ona kod koje smo pekli palačinke. Uglavnom, priča ide ovako…
Ja i cimer imamo zajebanciju da bi od ovog bloga napravit malu knjižicu, kakti, priručnik brucošima i prvačićima u srednjoj. Onak, survival kit

I danas ja to ispričam toj frendici, i priča ona, kao, kad za jedno par godina bude slala svoje dijete u dom, pa kad bude tražila neku knjigu o tome, onda onako, na polici naiđe na moju knjigu…
Uglavnom, naša interna zajebancija.

I velim ja njoj, kao, pa evo, ako kojim slučajem stvarno i ispadne nešt od ovog bloga (nikad ne znaš), da ću onda u onom dijelu “O autoru” napisat da sam studirao na FOI-u s M.I. (njeni inicijali, u knjizi će biti full name… )

I tako, pričamo mi…i prozove mene profesor, morao sam donesti indeks na potpisivanje. Donesem ja, vraćam se u klupu, kad stane frendica ta pred mene, i veli mi da će me pustit ako i samo ako (akko, matematički) ju spomenem u knjizi
Eto, kako se ljudi trgaju da budu u mojoj knjizi
Ako se bude složila, prepravit ću njene inicijale u puno ime, ako ne, ništa, čekajte knjigu

Uglavnom, da se vratim na onaj dio gdje sam zaspao… nakon tog predmeta gdje smo dobivali potpise, otišli smo u drugu dvoranu gdje sam sjeo ja na jedno mjesto, M.I. je sjela ispred mene, a Divota pokraj nje. Što je meni pasalo, fino sam se raširio po klupi i zatvorio oči. Nisam očekivao stvarno zaspati, ali eto jesam.

I probudim se, onak, desno uho me svrbi. Gurnem prst u uho, a ono uho mokro! Puno uho vode! Koji kurac? I onda vidim Divotu i M.I. kak se smiju. Ono što mi je prvo upalo u oči je to da je izvjesna M.I. u ruci držala čep od flaše.
Tu smo znači…

Divota umire od smijeha, a i M.I. se smije…ulila mi je vodu u uho dok sam spavao…
A ja dobričina, nisam ju htio poškakljat po vratu (što ona mrzi… ) dok me Divota nagovarala… Jebiga, sad znam za idući put

---

Dalje, kupio sam si danas čepiće za uši. U apoteci, jedna kutijica ima dva komada, spužvasti, žuti. Višekratni. Naravno, ja sam mislio da nisu višekratni, pa sam kupio dvije kutijice
Fora stvar, evo baš ovaj post pišem s njima u ušima, fora osjećaj je ne čuti ništa, jedino što čujem sebe, onak, disanje i to. Al drugo ništa, baš ništa!Razmišljao sam da spavam s njima u ušima, ali bojim se da neću čuti alarm, veli moj cimer da neki njegov frend s FER-a (ne biste vjerovali koliko je mom cimeru krivo što je tu zatočen sa mnom, a ne tamo… ) ima te čepiće i da svaki put prespava alarm.

Jest da sutra imam jedno predavanje u 11h, al opet ono…ja kad spavam, spavam do podneva i bez čepića, s ovima bi mogo spavat do preksutra
Budem probao s njima spavat s petka na subotu, pa ćemo vidjet kak se s njima spava…

Inače, trebaju mi jer počinjem s intenzivnim učenjem. Mora se učit, manje visit po internetu i na blogu.
No, moj cimer ne misli tako. On igra Final Fantasy VIII. A nek igra. Nek se djete veseli

Al znam da kad bude počeo učit, kako to obično biva, onda će morat bit mir i tišina. E, pa, ko ga jebe, dok ja trebam mir i tišinu, on igra FF8…i tipka ko lud, a tipkovnica mu ima onaj ‘klik-zvuk’, pa to iritira.
E, al sad sam ja sebi kupio čepiće (za moja velika ušesa) pa ne čujem. I sad ja mogu učit bez problema.

---

Inače, ništa drugo novoga se nije događalo kod nas, sve po starom…
Jedino što evo neki dan saznam da ne živim s nekim ko ima 19, blizu 20 godina (28. srpnja je mom cimeru 20. rođendan), a ponaša se ko malo dijete. Neki dan, idem ja na faks, i onak, nešt se počeli iz zajebancije naguravat, i ja njemu (namjerno) pritisnem Shut down tipku na tipkovnici i njemu se ugasi kompjuter. I on se naljuti na mene. E jebiga.Ništa, odem ja na faks, vratim se s faksa, cimera nema, otišo na predavanja, al gledam, moj kompjuter ugašen. A ostavio sam ga upaljenog. Tako znači…
Prvo sam se dobro nasmijao, ono, nisam mogo jebeno vjerovat da se toliko naljutio da od bjesnoće nije znao šta bi pa mi je ugasio kompjuter
Mogu si ga točno zamislit, ono, čim je čuo da sam zaključao, sigurno je stisnuo tipku za gašenje i onak sam sebi govorio: “Evo ti na, sad ću JA TEBI ugasit kompjuter, hahaha!!!”

Al onda mi se digo tlak, jebem ti, pa ugasio sam mu kompjuter, pa šta! Upali ga i ajmo jovo nanovo! A ne ko malo djete, ne zna kak bi se osvetio, pa i on meni ugasi komjuter. Da je barem napravio nešto maštovitije…sakrio mi WC papir, ili gurnuo papir u bravu od ormarića ili takvo nešto, neg on meni ugasi kompjuter.
E, cimeru moj… još puno žganaca trebaš jest

I što je najbolje, kasnije mi veli da sam ja prvi počeo! E, pa mislim stvarno, dijete - dijete! Još samo fali da se počnemo svađat ko ima jačeg tatu

Eto dragi i poštovani čitatelji, ovaj post je ispao malo duži, čak sam razmišljao da ga razdijelim u dva dijela, ali eto, ispao je jedan.
Pouka ove zadnje priče (ovo s gašenjem kompjutera) je u biti sljedeća…

Naučiti kako se nositi sa zajebancijom. Znati se zajebavat na svoj račun. Ja se mogu pohvaliti da se znam na svoj račun zajebavat, do dalekih granica, a to mogu potvrditi svi koji su sa mnom živjeli u Bjelovaru u domu. Stvar je u tome da ako se znate zajebavat na svoj račun, imate na neki način pravo zajebavati se na tuđi.

Mene osobno jako nervira kad mene neko zajebava, sere li ga sere, ali kad mu onda spustim kajlu, kad ja preuzmem zajebanciju, onda ta osoba popizdi, kao, šta ja njega zajebavam!? WTF?

A trebat će vam ta neka tolerancija zajebancije, kad tad, jer evo, da moj cimer ima tu toleranciju, ne bi mi ugasio kompjuter. Nego bi mi sakrio WC papir.
Eto.

To je sve za danas, idem sad stavit čepiće u uva i učit