I, blackshtef

Evo, ovaj post ne pišem ja, nego moj cimer. Hoće i on malo piskarat ovuda. A najesen bude, jer ćemo onda obojica pisat, i znat će se točno koji šta piše i tako :)
Eto, pročitajte kratku ali slatku mudroliju koju je izbacio mali mozak mog cimera :)

Jel si mi ti popio sok?!

Svako malo doći će ono doba kada se treba učiti. Te dane ćete prepoznati po tome što ćete provoditi sate pred kompjuterom, indeksom ili pak notesom u koji ćete gledati i razmišljati o svim onim ispitima koje trebate položiti. Nakon nekog vremena tako provedenog možda ćete se trgnuti i shvatiti da su prošla dva sata na planiranje učenja i to baš u ono vrijeme kada se najbolje uči. Otišlo je k vragu vrijeme između ručka i večere te je bolje sada otići na večeru.
Dok se vratite, naravno, nećete ni pomišljati na učenje jer prije svega tko je vidio s punim želudcem učiti.
I tako dok se polako premišljate i govorite samom sebi da ćete početi učiti za 10 minuta, 20 minuta, na prvi puni sat, za još malo, dok vam cimer ode na wc i sl.,i tako čim trepnete biti će oko 1 u noći i vaš će se cimer zakleti svim svojim predcima da će on još noćas učiti.

Čim pogleda film, naravno. I tako morate i vi gledati film jer, ono, svojim komentiranjem mu morate ipak malo pokvariti film kako bi ga grizla savjest. (bezuspješno). I tada odjednom nestane struje u domu. I što ćete nego ići spavat. Do podneva slijedeći dan.

Pouka ovog je jednostavna: dok gledajte film morate imati i sok koji ćete piti dok ga gledate. I probajte mu pokvariti doživljaj filma kako bi i vi uživali u filmu dok ga on gleda.

Jebemti, nisam ni znao da mi je cimer u biti jako, jako pametan! Ali ovaj put stvarno, bez zajebancije. O čemu se radi?
Kupio ja ventilator, jelte… i ventilator stoji na svom postolju, onak, visoki je. I ima veliki propeler, pa fino hladi. I okreće se, pa hladi još bolje.
I to je sve super kad sjedim ja dolje za kompjuterom, pa mi on direkt u leđa piri. No, sve je to fino tako idilično dolje, ali kada se popnem gore na krevet, a onda je muka.
Gore mi temperatura svaku ovu ljetnu noć bude 30 celzijevaca. Pa nenormalno, ne možeš zaspat, ne možeš ležat, sam osjetiš kak se znojiš, sparno…ah…

I tako, siđem ja jučer dolje, i “kontam“…imam ventilator, i imam kakti neki ormarić koji mi služi kao pomoć pri penjanju na krevet i silaženju s istog. Kontam dalje, ventilator je visok, i taj stolić je visok (donekle), ali je bome i moj krevet u visinama.

Uzmem ja onda ventilator, stavim ga na taj ormarić, i gle čuda - taman glava ventilatora doseže malo iznad mog madraca, tak da me fino može hladit. Još sam ju malo onak nakrenuo, tak da mi što više zraka mlati gore.

Sve je to bilo super, osim dvije stvari: prvo, hladilo mi je samo noge, jer je ventilator bio postavljen tako da ako bi se okretao, ne bi hladio po meni, nego više prema cimerovom krevetu.
Drugi problem je predstavljao prekratki kabel za struju. No, ja sam uzeo svoj produžni, malo potegao i postavio ga na kućište, tak da je kabal od ventilatora bio naknap sa ovim. Uglavnom, spojio sam ja to, ali je težina produžnog prevagnula, i stalno padala, što je moglo za sobom dovesti do pada ventilatora, što ne bi bilo dobro.

Ako vas je, poštovani čitatelji, prethodni odlomak teksta malo zbunio ili vam teže sjeo, ne brinite, ono što morate znati jest da je kabal bio prekratak i da je postojala mogućnost da ventilator padne. Na mog cimera. A to ne želim. Ja to ne želim. Ili možda…hm…ma ne, ipak ne želim

I sad, tu nastupa moj cimer, Cimer Hrabri, Cimer Dobri, Cimer Drogeraš i sl…
Nije se jadnome dječačiću dalo stalno pazit na kabl, podizat, pazit da mu ventilator ne padne na glavu i slično, pa se on spametio, ustao sa stolca (da, da, ustao!!! maknuo se od kompjutera…btw. opet je počeo igrat Final Fantasy VIII, jučer ga je igrao 6 sati u komadu…koja biljka ) i pomakne on taj moj ormarić, skupa sa ventilatorom na njemu, negdje na sredinu sobe. Tako ga je fino složio da je ventilator bio na sredini mog kreveta, a i kabel je bio dovoljno dug odjednom.

I sad, pitaš se ti, poštovani čitatelju, zašto je moj cimer toliko pametan? Pa evo, kako je on složio ventilator, tako sam ja uključio ono da se ventilator vrti. Da ide lijevo-desno. I vidi čuda!
Ventilator se okreće lijevo-desno u točno onoliko velikom kutu koliko mu treba da mene ohladi, od glave do pete, doslovno!

Ležim na krevetu, a osjećam se ko da sam na plaži! Vjetar ugodni ide od glave, na leđa, noge, tabane, pa onda nazad!

Od danas to prakticiram redovito, još da mi je laptop, ne bi se uopće morao dizat iz kreveta, a ovako, zbog kompjutera, još uvijek moram.

E, još jedna stvar…
Jučer prije spavanja smo se ja i cimer dogovorili da danas nema kompjutera. On je pokupio moje i njegove kablove od napajanja za kompjuter, dao sam mu i onaj za napajanje monitora i UPSa, da ne bi slučajno došao u napast. Trebamo danas učit ko ludi, sutra je pismeni ispit, pa smo tako kablove fino stavili u fijoku i pod ključ. Eto.
Ovo sad pišem sa kompjutera u učionici, al to je samo sad, dok ne krenem s učenjem. Inače, kablove dobivam tek u utorak navečer (poslije usmenog), tak da me neće bit dva dana online

Eto! Vidimo se za koji dan!

O da! Naravno, nemamo aparat pri ruci, pa ne možemo slikat, al kupili smo ventilator. Ustvari, kurac kupili, kupio ja. Al ajde, kao, kupili smo ga. Glavno da je bio dovoljno jeftin (cca. 80 kn), da je na toj visini da mi piri direkt u leđa i glavu i da ima promjer 40 cm. E tako

Nismo se ni nadali da ćemo dobit tog trećeg cimera, al bilo je toliko vruće da nije bilo za vjerovat…još smo mi sebi stavili alu-folije preko prozora, al onda dok je stalno zatvoreno, nema zraka u sobi, smrdi, ustajali zrak…fuj.
I ovaj tjedan cimer otišo doma, a ja ležim u sobi…vruće je…ako otvorim prozor, bit će još gore…nema zraka, ne mogu propuh napravit, ništ…
I sine meni ideja! Ventilator! I tako, odem ja s frendicom u trgovinu, uzmem ventilator i u dom da ga složim. Složio ga i sad radi ko lud, stalno se vrti! Super stvar nema šta.

Tako da sada vidite da u biti ja nisam tako loš cimer kako se činim preko ovog bloga, jer, malo koji cimer (uključujući mog) bi tako kupio ventilator svom cimeru da mu ne bude vruće, hehe

To je bilo to što se ventilatora tiče…od ostalih stvari, moram napomenuti da ja i cimer jako destimulativno djelujemo jedan na drugoga. Pogotovo što se učenja tiče, nikak da krenemo.

Učili smo tak za ispit iz statistike.
To je izgledalo otprilike ovako: Dan nam počne u podne. Dignemo se, mamurni obojica, sjedamo svaki za svoj kompjuter, i onda brzinski pregled po forumima i blogovima, pa na ručak.
Na ručku se zadržimo cca. sat vremena. Vratimo se u dom, pa odma za kompjuter, onako, dovršit svoju dnevnu internet dozu. U mom slučaju, moja internet “sesija”, znači, ono, početna, full, traje 2 do 2 i pol sata. Kod cimera isto tako. Ovisni smo o internetu toliko da ne znamo više ni kako zvučimo, jer najviše komuniciramo prek ICQa. Žalosno, a?

Nakon velikog broja prenesenih megabajtova, mogli bi pogledat neki film. Hopa, ajmo rovarit po mreži, da vidimo šta nismo gledali. A ako smo baš lijeni (nedjelja), onda pošaljemo broadcast poruku svim userima na mreži da nam vele koji je film dobar

Pogledašmo film, i nakon filma, pogled nam pada na sat. MILANE JEBOTE; PA VEĆ JE ŠEST POPODNE! PA KAD ĆEMO UČIT!? A Milan odgovara: Budemo!
A ja vjerujem Milanu, mom cimeru, pa ono, budemo, ak on kaže da budemo, onda valjda budemo

Uglavnom, dan nam tako prođe da ne znamo ni sami kako. Ali da bi učili malo - ne. I tako je došao vikend pred ispit, moramo učit, al da…stignemo mi
Dođe nedjelja, e sada bi već bilo krajnje vrijeme. Ja ugasio kompjuter, sjeo vježbat zadatke iz statistike, a cimer lego na krevet učit teoriju.
Odma prvi zadatak nisam znao rješit, pa sam odustao. Na minutu. Cimer isto tako otprilike.
I tako prođe i nedjelja i dođe ponedjeljak. Došli mi na ispit, pisali, i cimer ode doma. Veli da se nada prolazu, dobro je napisao kaže. Ja si mislim, ono, nemoguće, al ajde…
Došli rezultati, hehe, i vidi čuda, nema ni mene ni cimera na listi za prolaz
Nazovem ja cimera, velim mu, kao, ono, pali smo jebiga, a on u čudu “PA KAK?”…e…

Zato, ako ćete ikad živjet s cimerom, pokušajte jedan na drugoga djelovat stimulativno. Dogovoriti se da idete zajedno učit, i da učite u komadu ono, par sati. I onda pol sata pauze, pa opet. Jer ovo dok jedan sjedne za kompjuter, sjeda i drugi i tu nema lijeka, to je tak, nažalost.
Treba djelovat jedan na drugoga, makar mu morali isčupat kabl iz komjutera

Jer upravo ista stvar se i sada događa, u ponedjeljak imam jedan od jačih ispita, a ja nisam ni U od učio
Al budem sad, napišem post pa idem.

Eto. To bi bilo to šta se dogodilo novoga, drugo nema ništa posebno…barem ne nešto što bi trebalo staviti na blog, jel…
Idem sad učit, treba za ponedjeljak naučit…ajde zdravo!

Poštovani gosti, dobar dan!
Vjerujem da ste primjetili kako u zadnje vrijeme nema novih dogodovština mene i cimera, a razloga je više…

Jedan od razloga je taj što se trenutačno ništa zanimljivoga ne događa kod nas. Mrtvi smo. Prevruće nam je za neku zajebanciju.
Dalje, obojica imamo za učit. I to puno. Krv pišamo. Ok, ne pišamo, ali budemo. Ne učimo, ali krećemo lagano

Zbog toga, a i zbog vrućine, nemamo baš vremena se zajebavat, a onda ja nemam ni o čemu pisat. Već mi se par ljudi javilo da bi htjeli čut nove dogodovštine, ali ih jednostavno nema, bed.

Zato sam ja sada donesao ovakvu odluku (učim statistiku za ponedjeljak, pa taman prije nego krenem na trendove, da obavim i ovo…):
Ovaj blog je zatvoren. Ne totalka, ako se dogodi nešto zanimljivo, napisat ću, ali je službeno zatvoren. Prije je ono bilo vremena i materijala za pisanje, pa se mogao održavati ritam jedan post (poduži) na dan, ali to sada više nije moguće.

Eto.

A druga odluka je ta da na jesen, kad se opet ja i cimer (ako bog da) doselimo u dom, onda prebacujem ovaj blog na svoj server, pa ćemo tamo pisat i ja i moj cimer
Vjerujem da će to bit jako dobro, jer svaki od nas ima nešto za reći/napisati o onome drugome, a sada, tj. od jeseni će to i moći.

Eto, čitamo se tad, možda i prije, vidit ćemo :)
Bok!

Dobar dan!
Jebiga, malo mi je bed pisat u zadnje vrijeme, u četvrtak sam cijeli dan u sobi imao goste, skenirali smo neke časopise za STAK. E, da, btw, STAK je od četvrtka službeno postao udruga. Ako ima nekoga tko bi nas htio sponzorirati, slobodno nek mi se javi

Onda smo navečer kao išli radit DTP za časopis, al smo se napili ko guzice, pa nismo ništa radili. Ta piva…

A i ispiti su sad stisli, idući ponedjeljak imam ispit, pa kolokvij, pa opet ispit. Bedara. Teška. Jedino što je dobro je što mi je cimer otišo u petak doma. I ja sam onda planirao početi učiti…aha.
Odem na večeru, zapričam se, vratim se u dom, pogledam film, legnem spavat.

Probudim se u subotu u 11, ručak, pa blogerska kava (koja je btw. prošla vrlo neuspješno), pa onda u dom, kakti počet učit, pa film, pa još jedan film, pa nisam išao na večeru, nego sam jeo špeka i suhog mesa nekog, pa film, pa spavat. U pol tri ujutro.

Danas se opet dignem u 11. E, onda sam odlučio da danas nema ni ručka ni večere. Pa bezveze izgubim 45 minuta na tome, pa onda dok se vratim i dok se “ufuram” u učenje još ode kojih pol sata, pa ono, ne idem.
Ali, budući da sam i ja čovjek od krvi i mesa, živo biće, moram jesti. Pa sam si tako otišao kupiti kruh u pekaru.

Kad sam se vratio u dom, odlučio sam, budući da mi je cimer lijen ko guzica i glumata nekog čistunca, a ne zna ni kupatilo oprat, a kamoli sobu pospremit, odlučio sam sâm to napraviti. Uzeo sam na porti usisavač, usisao cijelu sobu!

Vratim dolje usisavač, odnesem smeće, i kad sam se vratio gore, oprao sam suđe. Kad sam oprao suđe, oprao sam i kupatilo. Soba blista!!!

E, tako, sad ja imam čistu sobu i čisto kupatilo, čisto suđe…Jedino mi još ostaje da se s cimerom dogovorim neke stvari oko toga, jer ako planiramo i iduće godine bit cimeri, neće moći to više ovako…

Eto…nemam baš o čemu pisati, budući da sam sâm, jelte, a i moram učit
Jedino što planiram u bližoj budućnosti jest preći sa Bloger.hr-a na svoj hosting, znači, maknuti se iz ove mreže. Ne zato jer mi nešto smeta, čak dapače, super je sve, nego ono… Kad već imam hosting, da ga iskoristim
Ali otom potom.

Idem sad učit, budite mi dobri, zdravi i uzbrdo brzi, uživajte, učite, polažite ispite i upisujte se na fakultete
Živjeli!