I, blackshtef

Dobar dan!
Jebiga, malo mi je bed pisat u zadnje vrijeme, u četvrtak sam cijeli dan u sobi imao goste, skenirali smo neke časopise za STAK. E, da, btw, STAK je od četvrtka službeno postao udruga. Ako ima nekoga tko bi nas htio sponzorirati, slobodno nek mi se javi

Onda smo navečer kao išli radit DTP za časopis, al smo se napili ko guzice, pa nismo ništa radili. Ta piva…

A i ispiti su sad stisli, idući ponedjeljak imam ispit, pa kolokvij, pa opet ispit. Bedara. Teška. Jedino što je dobro je što mi je cimer otišo u petak doma. I ja sam onda planirao početi učiti…aha.
Odem na večeru, zapričam se, vratim se u dom, pogledam film, legnem spavat.

Probudim se u subotu u 11, ručak, pa blogerska kava (koja je btw. prošla vrlo neuspješno), pa onda u dom, kakti počet učit, pa film, pa još jedan film, pa nisam išao na večeru, nego sam jeo špeka i suhog mesa nekog, pa film, pa spavat. U pol tri ujutro.

Danas se opet dignem u 11. E, onda sam odlučio da danas nema ni ručka ni večere. Pa bezveze izgubim 45 minuta na tome, pa onda dok se vratim i dok se “ufuram” u učenje još ode kojih pol sata, pa ono, ne idem.
Ali, budući da sam i ja čovjek od krvi i mesa, živo biće, moram jesti. Pa sam si tako otišao kupiti kruh u pekaru.

Kad sam se vratio u dom, odlučio sam, budući da mi je cimer lijen ko guzica i glumata nekog čistunca, a ne zna ni kupatilo oprat, a kamoli sobu pospremit, odlučio sam sâm to napraviti. Uzeo sam na porti usisavač, usisao cijelu sobu!

Vratim dolje usisavač, odnesem smeće, i kad sam se vratio gore, oprao sam suđe. Kad sam oprao suđe, oprao sam i kupatilo. Soba blista!!!

E, tako, sad ja imam čistu sobu i čisto kupatilo, čisto suđe…Jedino mi još ostaje da se s cimerom dogovorim neke stvari oko toga, jer ako planiramo i iduće godine bit cimeri, neće moći to više ovako…

Eto…nemam baš o čemu pisati, budući da sam sâm, jelte, a i moram učit
Jedino što planiram u bližoj budućnosti jest preći sa Bloger.hr-a na svoj hosting, znači, maknuti se iz ove mreže. Ne zato jer mi nešto smeta, čak dapače, super je sve, nego ono… Kad već imam hosting, da ga iskoristim
Ali otom potom.

Idem sad učit, budite mi dobri, zdravi i uzbrdo brzi, uživajte, učite, polažite ispite i upisujte se na fakultete
Živjeli!

Danas sam na faksu zaspao. Čekali smo profesoricu, ja, Divota, i frendica. Druga jedna, ne ona kod koje smo pekli palačinke. Uglavnom, priča ide ovako…
Ja i cimer imamo zajebanciju da bi od ovog bloga napravit malu knjižicu, kakti, priručnik brucošima i prvačićima u srednjoj. Onak, survival kit

I danas ja to ispričam toj frendici, i priča ona, kao, kad za jedno par godina bude slala svoje dijete u dom, pa kad bude tražila neku knjigu o tome, onda onako, na polici naiđe na moju knjigu…
Uglavnom, naša interna zajebancija.

I velim ja njoj, kao, pa evo, ako kojim slučajem stvarno i ispadne nešt od ovog bloga (nikad ne znaš), da ću onda u onom dijelu “O autoru” napisat da sam studirao na FOI-u s M.I. (njeni inicijali, u knjizi će biti full name… )

I tako, pričamo mi…i prozove mene profesor, morao sam donesti indeks na potpisivanje. Donesem ja, vraćam se u klupu, kad stane frendica ta pred mene, i veli mi da će me pustit ako i samo ako (akko, matematički) ju spomenem u knjizi
Eto, kako se ljudi trgaju da budu u mojoj knjizi
Ako se bude složila, prepravit ću njene inicijale u puno ime, ako ne, ništa, čekajte knjigu

Uglavnom, da se vratim na onaj dio gdje sam zaspao… nakon tog predmeta gdje smo dobivali potpise, otišli smo u drugu dvoranu gdje sam sjeo ja na jedno mjesto, M.I. je sjela ispred mene, a Divota pokraj nje. Što je meni pasalo, fino sam se raširio po klupi i zatvorio oči. Nisam očekivao stvarno zaspati, ali eto jesam.

I probudim se, onak, desno uho me svrbi. Gurnem prst u uho, a ono uho mokro! Puno uho vode! Koji kurac? I onda vidim Divotu i M.I. kak se smiju. Ono što mi je prvo upalo u oči je to da je izvjesna M.I. u ruci držala čep od flaše.
Tu smo znači…

Divota umire od smijeha, a i M.I. se smije…ulila mi je vodu u uho dok sam spavao…
A ja dobričina, nisam ju htio poškakljat po vratu (što ona mrzi… ) dok me Divota nagovarala… Jebiga, sad znam za idući put

---

Dalje, kupio sam si danas čepiće za uši. U apoteci, jedna kutijica ima dva komada, spužvasti, žuti. Višekratni. Naravno, ja sam mislio da nisu višekratni, pa sam kupio dvije kutijice
Fora stvar, evo baš ovaj post pišem s njima u ušima, fora osjećaj je ne čuti ništa, jedino što čujem sebe, onak, disanje i to. Al drugo ništa, baš ništa!Razmišljao sam da spavam s njima u ušima, ali bojim se da neću čuti alarm, veli moj cimer da neki njegov frend s FER-a (ne biste vjerovali koliko je mom cimeru krivo što je tu zatočen sa mnom, a ne tamo… ) ima te čepiće i da svaki put prespava alarm.

Jest da sutra imam jedno predavanje u 11h, al opet ono…ja kad spavam, spavam do podneva i bez čepića, s ovima bi mogo spavat do preksutra
Budem probao s njima spavat s petka na subotu, pa ćemo vidjet kak se s njima spava…

Inače, trebaju mi jer počinjem s intenzivnim učenjem. Mora se učit, manje visit po internetu i na blogu.
No, moj cimer ne misli tako. On igra Final Fantasy VIII. A nek igra. Nek se djete veseli

Al znam da kad bude počeo učit, kako to obično biva, onda će morat bit mir i tišina. E, pa, ko ga jebe, dok ja trebam mir i tišinu, on igra FF8…i tipka ko lud, a tipkovnica mu ima onaj ‘klik-zvuk’, pa to iritira.
E, al sad sam ja sebi kupio čepiće (za moja velika ušesa) pa ne čujem. I sad ja mogu učit bez problema.

---

Inače, ništa drugo novoga se nije događalo kod nas, sve po starom…
Jedino što evo neki dan saznam da ne živim s nekim ko ima 19, blizu 20 godina (28. srpnja je mom cimeru 20. rođendan), a ponaša se ko malo dijete. Neki dan, idem ja na faks, i onak, nešt se počeli iz zajebancije naguravat, i ja njemu (namjerno) pritisnem Shut down tipku na tipkovnici i njemu se ugasi kompjuter. I on se naljuti na mene. E jebiga.Ništa, odem ja na faks, vratim se s faksa, cimera nema, otišo na predavanja, al gledam, moj kompjuter ugašen. A ostavio sam ga upaljenog. Tako znači…
Prvo sam se dobro nasmijao, ono, nisam mogo jebeno vjerovat da se toliko naljutio da od bjesnoće nije znao šta bi pa mi je ugasio kompjuter
Mogu si ga točno zamislit, ono, čim je čuo da sam zaključao, sigurno je stisnuo tipku za gašenje i onak sam sebi govorio: “Evo ti na, sad ću JA TEBI ugasit kompjuter, hahaha!!!”

Al onda mi se digo tlak, jebem ti, pa ugasio sam mu kompjuter, pa šta! Upali ga i ajmo jovo nanovo! A ne ko malo djete, ne zna kak bi se osvetio, pa i on meni ugasi komjuter. Da je barem napravio nešto maštovitije…sakrio mi WC papir, ili gurnuo papir u bravu od ormarića ili takvo nešto, neg on meni ugasi kompjuter.
E, cimeru moj… još puno žganaca trebaš jest

I što je najbolje, kasnije mi veli da sam ja prvi počeo! E, pa mislim stvarno, dijete - dijete! Još samo fali da se počnemo svađat ko ima jačeg tatu

Eto dragi i poštovani čitatelji, ovaj post je ispao malo duži, čak sam razmišljao da ga razdijelim u dva dijela, ali eto, ispao je jedan.
Pouka ove zadnje priče (ovo s gašenjem kompjutera) je u biti sljedeća…

Naučiti kako se nositi sa zajebancijom. Znati se zajebavat na svoj račun. Ja se mogu pohvaliti da se znam na svoj račun zajebavat, do dalekih granica, a to mogu potvrditi svi koji su sa mnom živjeli u Bjelovaru u domu. Stvar je u tome da ako se znate zajebavat na svoj račun, imate na neki način pravo zajebavati se na tuđi.

Mene osobno jako nervira kad mene neko zajebava, sere li ga sere, ali kad mu onda spustim kajlu, kad ja preuzmem zajebanciju, onda ta osoba popizdi, kao, šta ja njega zajebavam!? WTF?

A trebat će vam ta neka tolerancija zajebancije, kad tad, jer evo, da moj cimer ima tu toleranciju, ne bi mi ugasio kompjuter. Nego bi mi sakrio WC papir.
Eto.

To je sve za danas, idem sad stavit čepiće u uva i učit

Evo danas se kod nas nije događalo ništa posebno, jedino što mi je cimer dobrano vratio za ono s jogurtom… Došuljala se kurva meni iza leđa dok sam imao slušalice i slušao Let 3. I sam odjednom BAAAAA!
Jebote, skočio sam ko majmun, bacio šlapu na njega, jebo mu sve po spisku! Al neće to proći samo tako, mislim si ja…

I nije prošlo…

Nedavno sam otkrio da Let 3 na svom zadnjem albumu (Bombardiranje Srbije i Čačka) ima jako dobrih stvari (moj favorit - Sokol), ali volimo poslušat i pjesmu “Kurcem u čelo“.
To je uvod, važan za daljnji razvoj priče…

Moj cimer se (konačno) odlučio otuširat.
I tako on fino ode u kupatilo, odvrne pipu na toplo i pusti nek curi voda, jer treba neko vrijeme curit da bi nam došla topla voda gore…
Pusti on vodu da curi, i sjedne za kompjuter. Ja uđem u kupatilo, kakti, moram pišat, al ustvari, osim što sam se popišo, ja sam njemu okrenuo pipu na hladno

I sad, vratim se ja u sobu, sjednem za kompjuter, i pitam cimera šta bi on htio slušat, ajde, ispunit ću mu jednu glazbenu želju. Veli on da bi htio kurcem u čelo

Ja ga malo čudno pogledam, i ništa jebiga, dao sam mu kurcem u čelo. Pjesmu naravno, šta ste vi mislili? Zato sam i spomenuo Let 3 gore

I prođe tako pjesma, i krene se moj cimer tuširat. Uđe u kupatilo, zaključa se, a ja ugasim winamp, da čujem reakciju. I ništa. ?
Pa ono, već je trebo ući, glup je, ali nije valjda toliko glup da ne razlikuje toplu vodu od hladne? Kad odjednom - AA!!! PIČKA TI MATERINA!!!! PRIZNAJ! TO SI TI NAPRAVIO!!!

Hehe, popizdio je
Al dobre je bio volje, pa se smijao, skupa sa mnom. Još sam mu mislio ugasit svijetlo, al nisam se sjetio, previše me stislo srat

Eto. Kratak post, ali sladak. Baš smo se dobro zabavili, onako, s guštom.

E, da, da odmah obavijestim, kolega Divni, predivni, prelijepi, divota jedna, ah, oh, uh, organizira blogersku kavu u Varaždinu. Planira se da budemo u 14h ovu subotu (10. lipnja) u PUBu, da se nađemo, vidimo, upoznamo i popričamo o nekim stvarima…bilo kojima :)
Naravno, Ljepota i divota sve organizira, pa se javite njemu.

Dopuna: Cimer me sad nešt pita, htio me zajebat, ja mu velim nek me ne zajebava, i ispadne mu flaša sa sokom! Opet po tipkovnici
Hehe, idem se smijat… :)

Jučer (u subotu, 03. lipnja 2006.) ja i cimer išli van. Pisao sam o tome već, dogovorili smo se s jednom curom da ćemo kod nje peći palačinke. I tako, ona je kupila brašno, šlag, vino, kolu, a ja kupio pivu, mlijeko i 5 jaja. Cimer je donirao teglu eurokrema.

Došlo tako veče, negdje sedam, pol osam je bilo. Mene stislo srat, i ja otišo jel’te srat, a cimer ode na večeru. I dogovorili smo se da onda on sa još jednim likom direkt s večere ide kod frendice, a ja ću doć, jer sam morao još u trgovinu po jaja i na bankomat.

I ode on, ja se olakšam, spremim se i u trgovinu. Dođem, uzmem pet jaja, dođem na blagajnu, kad ispred mene neke dvije cure, kakti pankerice, kupuju pivu, svaka si je uzela po litru pana
I pita njih blagajnica kolko godina imaju, i ja ih onak gledam, ne bi ni jednoj dao iznad 16, 17 godina, kad odjednom jedna fino izvadi osobnu, pokaže blagajnici i ova im fino naplati. Znači, punoljetne su

To sam jučer u biti dvaput doživio, prvo kad je frendica kupovala vino, morala je pokazat osobnu, a drugi put kad sam ja pivu kupovo. Valjda su sad ili inspekcije ili se nešto postrožilo oko toga…

No, da se vratim na temu…

Dođem ja do frendice, kad ono, mog cimera i njegovog frenda nema. A mislim si, pizde jedne, ne budu došle. Jer ono, ipak sam se ja posro, otuširao, obukao, bio u trgovini i na bankomatu, i tek onda došao, a oni su išli na večeru. Al ipak, bogu hvala, došli su. I odma krenusmo mi peći palačinke.

Dođemo u kuhinju, nema tave, bar ne one plitke za palačinke. Al ajde, budemo u ovoj valjd nešt smudrovali. Jedino što je mene brinulo je okretanje palačinki. Jer tava je dosta duboka, a ja doma pečem u fino plitkoj tavi, pa onda okrenem palačinku onako iz tave, u zraku, za 180°, pa onda kad se druga strana malo zapeče, onda ju malo flambiram, pa onda za 360° i onda na tanjur
Al ovdje nisam mogo pokazat svoje umijeće

Druga prepreka na koju smo naišli bila je ta da nismo imali onu špahtlu za okretat palačinke. Pa smo se nekako snalazili s vilicama i noževima… Nakon što sam vidio da ja tu ne mogu raditi kak treba, prepustio sam tavu frendici, koja prvi puta u životu radi palačinke
I dobro joj ide, desno u galeriji ćete vidjeti kak je ispala njena palačinka, i stvarno je bila fina!

Cimer je radio smjesu, bila je onak, ajde, jer nije radio kak treba, nego sve otprilike…ma, nikad od njega čovjeka. Ustvari, nikad do jednog trenutka o kojem malo kasnije…

I da preskočim sad dosadne dijelove, palačinke su se ispekle, dobili smo i desert (svaka čast domaćinu!) i onda smo pili i zajebavali se… malo smo se i slikali, a par slikica imate i u galeriji tu.

Nakon što smo se napili i najeli, krenuli smo u neki caffe bar, na koktel. Ja naručio B-52, jebote, nisam ni slamku dobio, pa sam morao tražit konobara da mi donese. Kak mi to ide na kurac kad ne znaju da se taj koktel zapali i pije kroz slamku…
No, bitna stvar je da je moj cimer upao u oko jednoj ženskoj. Gleda ona, gleda, pase oči na mom cimeru. A sjedili smo za stolom ja, frendica, cimer, te još jedan frend. I sad, ja i frendica se zapričamo, kad odjednom vidiš mog cimera, frajer se diže i ide prema toj ženskoj
Go cimer, go!

Mi onako, svi ostali paf, nitko se od nas nije nadao da bi moj cimer mogao takvo šta napravit, a ono ustvari, izvana glupi gimnazijalac, a iznutra jebač i po!

Al glupača, veli ona njemu da je zauzeta! WTF?! Kravo blesava, ne zna ona šta propušta! Da je bila pametna, dobila bi fino neko piće, a u dobrom društvu s mojim cimerom, sigurno bi i latinski naučila

Tu smo onda svi malo komentirali oko toga kak ima glupača na ovom svijetu, gleda te, hoće te pojest očima, na čelu joj piše “Dođi i jebi me“, al onda kad joj dođeš, pravi se nedostupna. Ma budi nedostupna, kravo, dabogda ti doktor bio nedostupan i “zauzet”, kretenušo!
Ništa, popili mi koktele, i cimer i njegov pajdaš idu doma. Mora moj cimer učit. Ok, ošli oni doma, a ja i frendica u neki kafić, frend radi tamo. Sjeli mi, naučimo po još jedan B-52, i divnoga li čuda, konobar uze upaljač i zapali nam
Ajd fala kurcu da naiđem na konobara koji zna kak se poslužuju kokteli! Odsad idem tamo na kave

Kad smo to popili, ja sam si popio još jedan mali pan, i onda smo se ja i frendica išli malo prošetat. Nakon šetnje, ja krenuo u dom, dođoh negdje oko 4 ujutro. I još se jednom posro, i otišo spavat

Ćića mića i gotova je priča

E još nešto - po prvi puta, u galeriji imate dvije slike mene (The Cimer from Hell) i mog cimera, koji je glava uloga u svim ovim pričama, pa ako ga prepoznate na ulici, pozdravite ga :)
Mene možete odvest na pivu :)

Klikom na sliku vam se otvara full size slika.

Koja mi je cimer pička! Pička, pizda, votever. Dogovorimo se mi (pod “mi” se podrazumijevamo “ja, on i jedna frendica”) da ćemo danas kod nje skupiti neku ekipu, i da ću ja peći palačinke, a moj cimer bi trebo bit zadužen za napravit onu smjesu, ja to ne znam. I naravno, morali bi nać nekoga ko će nam mazat palačinke pekmezom i eurokremom, al to nije toliki problem… Treba počet od temelja, znači, od smjese.

I sad se on sprdne da neće ić. Zašto? Naime, on vam idući tjedan ima kolokvij iz vježbi iz informatike, kojeg bi morao položiti baš u ovom roku, da sad ne opisujem kako i zašto… I ok, kužim kako je to kad nešto moraš, ali… jebemu, cjeli jebeni petak (jučer) je igrao neki tamo RTS, “Poseidon“, do pol dva ujutro! I u pol dva mi veli da on ne ide van danas. ŠTA SI REKO?!?!

Ne, ne, moram učit, moram te vježbe ponavljat, ovo, ono…jebem ti sveca, a mogo si se igrat 5 sati u komadu? Ma daj nemoj srat, dogovorili smo se, znao si da idemo van, šta nisi učio, neg se ti s igricama zajebavaš!

Mislim koje sranje, sad ćemo svi mi ostat suvog grla jer nam nema ko radit smjesu za palačinke. A ja se baš nabrijao za ovaj vikend, baš bi nam bilo dobro! Al ne…cimer mora učit…

E, onda smo se ovako dogovorili - danas, poslije kolokvija iz matematike što ga pišemo, ja ću mu (znači, negdje od 16h do 19.30h) objašnjavat vježbe. Tri i pol sata bi trebalo bit dosta za velik dio posla. I još malo sutra i nema da ne položi

I tako, on će naučit informatiku, napravit smjesu, ja palačinke, i svi sretni i zadovoljni

Ali nije moj cimer samo zbog toga prozvan pizdom. Naime, dok smo se jučer dogovarali oko gore spomenutog učenja, dogovorili smo se poslije kolokvija, znači, u 15h naći pred faksom i otić na pizzu. I onda učit. I ok, u tri idemo na pizzu, ja i on.

Probudim se danas (kurac se ja probudim, probudio me mobitel, pa ko je još vidio u subotu u podne zvat ljude… ), i vidim poruku na mobitelu koja je tamo od 9 ujutro, pita frendica (ista ta kod koje ćemo palačinke peć) da jel idemo prije kolokvija na ručak, negdje oko 13.15h… A ja fino odgovorim da ako može u tri pred faksom, pa da idemo na pizzu, jer sam se tak s cimerom dogovorio. Veli ona - može. Fino.

Siđem ja tako dolje s kreveta (sjećate se, moj cimer je peder, jer on je dolje, a ja gore, piše to u jednom od prijašnjih postova… ), odem pišat, kad veli meni cimer da ide u 13.15h na ručak!
A pizda ti se zgadila, jebem ti sve, kak si se prodo, pičko jedna! Ja se držim našeg dogovora i kad me frendica pita za ručak, ja velim da zbog cimera mogu ić samo poslije kolokvija, on meni veli da je on gladan i da će zato ić prije!
Ma pičko, idi na sred korza pa se prodavaj!

I zato sam sad čvrsto odlučio da s njim:

• a) više se ne dogovaram, ili
• b) dogovorim se, pa ga zajebem čim naiđe prilika

O jebote…a ništa, sad će za kaznu MORAT doći večeras, barem smjesu radit, kad se već ne zna držat dogovora.

Eto, pouka dana je: kad se nešto dogovorate s cimerom, budite barem toliko čovjek, pa se držite dogovora. Ak vas netko zovne ranije na ručak, reci nemožeš, imaš dogovoreno. Ili pozoveš tog nekog s tobom na ručak, isto kak sam ja ovoj frendici reko da nek ide sa mnom i cimerom, a na kraju, ići će sa mnom i bez cimera. Jer mi je cimer pička.

Ćaos!